Милан Дамјанац у "Релативизацији": Друштво тражи од човека да постане звер

У новој епизоди емисије "Релативизација" Љиљана Смајловић разговарала је с психотерапеутом и социјалним радником Миланом Дамјанцем о томе шта се променило након десет месеци од масовног убиства у београдској школи "Владислав Рибникар", а када је такође био њен гост.

Тада нико од нас није знао како да се суочи с трагедијом, нити је то знала држава, а сада није много другачије – и даље се тражи кривац не би ли остали мирно спавали и све је теже разумети са стране шта се заправо тражи. Решења нема, не знамо шта да радимо с убицом нити са целим догађајем, нити постоји неко ко може да каже шта да се ради.

"Једино сигурно знам да је неопходна групна терапија за све – и родитеље и децу и наставнике и учитеље, све запослене у тој школи, јер свако је на свој начин на ивици нерава. За овакву ситуацији поправке нема, можемо да говоримо о правним процесима и осталим стварима, али из психолошког угла сви су трауматизовани у тој школи", истиче на почетку разговора Дамјанац.

Потреба да се нађе кривац

Додаје да је траума истакла потребу за проналажењем кривца, и друштву и родитељима је потребно да се нађе кривац, јер психолошки гледано проблем представља могућност понављања злочина.

"Траума никад није само у ономе што се догодило него у страху да то може да се понови. Сви ми сада знамо да нико не може да гарантује да неко неће урадити нешто слично. Ово јесте на неки начин само почетак јер је отворена Пандорина кутија. Међутим, овде се тражи кривац чије ће кажњавање омогућити да се ово никада више не понови, а таквог кривца нема, и то је овде главни проблем", прецизира гост "Релативизације".

Коментаришући чињеницу да је у Сједињеним Државама направљен преседан – мајка је осуђена за убиство из нехата због масовног убиства које је починио њен син, а по свој прилици исто следи и оцу – Дамјанац је рекао да је то у складу с тим да индивидуалистички друштвени поредак пребацује одговорност на људе како би је скинуо са себе, али и да је погрешан став да кривицу сноси само индивидуа, исто као и да је одговорно искључиво друштво.

Деца, као идеолошки апарати, то јест као они који верују да сами доносе одлуке, а у ствари опонашају оно што се види, заправо понављају оно што им се суфлира преко медија, махом друштвених мрежа.

Друштво опседнуто профитом и мањак емпатије

"Децу интересују профит, успех, спектакл, децу не интересује знање, и то није локална ствар. Логично је да се у друштву опседнутом профитом и остваривањем личне користи стварају појединци који имају мањак емпатије", каже психотерапеут, те истиче да се деца данас васпитавају у систему који није устројен на вредностима, у којем се друго биће третира као неко ко може да се помери ко пузла тамо где ми треба, што је врло опасно.

"Друга ствар је што то друштво веома много говори о томе да родитељ не сме да прекорачи неке границе, не смеш да удариш дете, не смеш да му угрожаваш сијасет неких права, због чега могу да ти га одузму. Дакле, одузимаш родитељу право да примарно социјализује дете под пуном моћи коју би он могао да има, али га зато држиш апсолутно одговорним за све што то дете касније уради. То је овде проблем. Не кажем да треба да тучеш дете, али ако ћеш кажњавати родитеља и да он буде кривично одговоран, онда је он морао и да буде у моћи да нешто уради, указује гост Љиљане Смајловић.

Што се тиче конкретне пресуде у САД, како каже, психолошки је интересантно што се ту тачно види потка иза приче – ми не бисмо да мењамо ниједну ствар у вредносном систему нашег друштва, ми бисмо да нађемо кривца којег ћемо спалити на ломачи.

"Масовно видим да родитељи уопште не примећују да су им деца депресивна, да не излазе из собе данима, не комуницирају, што не значи да ће свако такво дете починити злочин. Филозофско је питање да ли ја као родитељ треба да имам обавезу да када видим да мом детету није добро, треба да предузмем нешто како бих заштитио друге чланове друштва, да се чак оградим од њега. Наравно да бих рекао – апсолутно да, али насупрот томе је питање да ли ће 90 посто родитеља то урадити, па неће", упозорава Милан Дамјанац.

Понавља да је кључно што је родитељима одузето право да децу социјализују, а да дете које није социјализовано није дете него животиња. Такође, школи је одузето да може да казни ученика. Дакле, мора се поштовати аутономија детета, а ако оно нешто уради, крив је родитељ.

"У овој ситуацији не знам више шта да кажем људима. Као терапеут могу да кажем, и не само ја већ и други из помагачких професија, да су ментални проблеми у невероватном порасту, и код деце и код одраслих. Једна од главних тема на психотерапији данас је како да уклопиш свој вредности систем у друштво које тражи од човека да се постане звер. Поента приче је да видиш које то друштво креира номиналне вредности од којих сви лудимо", закључује гост нове епизоде "Релативизације".