Мађарска мањина је и даље ослонац Србије

Савез војвођанских Мађара (СВМ), на страначкој скупштини у Сенти, изабрао је за свога председника др Балинта Пастора, који је ову функцију обављао привремено после смрти Иштвана Пастора, утемељивача нове политике војвођанских Мађара у Србији.

Бирајући за председника младог, али већ афирмисаног политичара, сина Иштвана Пастора, СВМ је своје политичке задатке и циљеве подигао на "заветни" ниво, да искључи евентуалне смутње какве су у периоду пре Иштвана Пастора потрошиле много политичке енергије на производњу сопствених проблема и проблема државе Србије, да сачува политику из последње деценије и у "страначку праксу пренесе огромно политичко наслеђе Иштвана Пастора".

Да странка остаје на политици Иштвана Пастора потврдио је и нови председник Балинт Пастор: "Главни задатак и даље је да се Мађари у Војводини и Србији осећају као код куће, да све учинимо у интересу тога да се наша заједница развија. Оно што је добро за Мађаре, то је добро и за Србе и за све остале који са нама заједно живе у Војводини, тако да желимо да будемо једна одговорна странка каква смо били до сада." 

Очекивани избор Балинта Пастора за председника убедљиво најјаче мађарске странке у Војводини и његова јасна визија живота мађарске мањине у историјском пријатељству са Србима осигурали су Србији драгоцену политичку стабилност у њеном северном делу, успостављену историјским избором Иштвана Пастора о немешању Мађара у унутарсрпско питање степена аутономије Војводине.

Тиме су аутономашке војвођанске партије не само доведене до квазиелитистичке маргиналности у бирачком телу Војводине већ су њихови митови о посебности војвођанских Срба, наводно пелцованих мултиетничношћу, истерани на чистину као детињасти и инаџијски.

Своју промишљеност о статусу унутар државног система СВМ ће и даље исказивати презиром према "крупном плену" у виду контроле над неким министарством, што јој несумњиво може припасти. Потпредседница странке Елвира Ковач пожурила је да обзнани да ће СВМ и убудуће партиципирати у Влади Србије кроз "стратегију државних секретара", убеђена да је од министарства као статусне атракције важније имати ниже функције које су се показале као веома корисне за остваривање бројних пројеката у мађарским срединама Војводине.

"Оваква стратегија нам омогућава и да користимо и покрајинске ресурсе, и значајна средства за инфраструктурне пројекте из републичког буџета. Раније, пре 2012. године", каже Ковачева, "многи су нам говорили да и не сањамо да добијамо нешто из Београда, а сада је то важан канал нашег развоја."

Нема спора да је страначку политику СВМ одредила и спољна политика Мађарске, како у њеној целини, тако и у њеном сегменту према Србији. Неко ће рећи, када образлаже политику Мађарске према Србији, да је још један фактор веома важан, а то је политика Србије према њеним националним мањинама. При таквом погледу се не може погрешити, поготову што је политика Србије једнака према свим мањинама, али то није подстакло неке нама суседне земље на иоле коректан однос према Србији, а поготову не на нешто слично садашњем мађарском разумевању проблема Србије.

Прошлост је остала у прошлости

Јуна 2013. Србија и Мађарска нашле су да мрачне догађаје из историје треба памтити како би се у сутрашњици избегли, а не да опредељују будућност двају суседа.

Најпре је Скупштина Србије посебном декларацијом осудила насиље комунистичке власти ФНРЈ према мађарским цивилима у Војводини 1944–46. године, а потом је председник Мађарске Јанош Адер на посебној седници Скупштине Србије изјавио да Мађарска осуђује све оне Мађаре који су у Другом светском рату починили злочине над невиним Србима и затражио опроштај за те злочине.

"Ја, као председник Мађарске, молим за опроштај за злочине које су, у име Мађарске, у Другом светском рату Мађари починили против невиних Срба", изјавио је тада Адер, чиме су остали у прошлости злочини које ни данашњи Мађари ни данашњи Срби не би били спремни да почине.

То још није био степен пријатељства какав су били развили између себе и својих народа Јанош Хуњади и Стефан Лазаревић. Пут ка таквом пријатељству потражиће Орбан и Вучић. Али то пријатељство би без Иштвана Пастора ишло по површини декларација двеју суверенистичких влада које имају заједничког непријатеља у агресивном неолиберализму Запада. Преко Иштвана Пастора то се пријатељство ухватило за земљу. И намерава да се држи преко Балинта Пастора.

Самим тим војвођански Мађари тешко су разочарали српске аутономашке странке у Војводини, које су у деценији после петооктобарског пуча успешно рентирале тадашње схватање садржаја аутономије у странкама мађарске мањине и остваривале политички утицај већи од њихове реалне снаге. То разочарање нарочито је испољено на недавним изборима за Скупштину Војводине, на којима је водећа аутономашка странка ЛСВ са 2,71 одсто гласова остала испред скупштине. 

О дубини неразумевања политичких промена у Војводини, покренутих одбијањем војвођанским Мађара да учествују у депласираним унутарсрпским сањаријама о државности Војводине, говори и постизборна реакција на резултате једног функционера ЛСВ, изјава која циља и да дискредитује мађарску странку у наводној српској служби, и да осумњичи регуларност гласања.

Он није потражио узроке испадања ЛСВ из покрајинске власти већ се запитао откуд мађарској партији СВМ толико гласова у унутрашњости Србије. Навео је да је СВМ у Владичином Хану добио 35 гласова иако тамо живе два Мађара по попису становништва из 2022. године, затим је у Врању, где живи седам Мађара, СВМ освојио 92 гласа, у Лесковцу, где живи 14 Мађара, СВМ је освојио 116 гласова. Навео је да су слични резултати бележени широм Србије без Војводине. Није могао да изборни резултат СВМ разуме никако друкчије него закулисним радњама.

Висока цена загрљаја с матицом

Нико не може да предвиди идеолошки развој политичара у младим годинама Балинта Пастора, јер тај развој не зависи само од њега. Ни Мађарска, ни Србија немају праве разлоге да покваре односе, али ће у скорој будућности Мађарску свакако притискати ЕУ да се придружи преваспитавању Србије за њено крајње проблематично прикључење "врлом новом свету" Запада. Зависно од тога колико Мађарска одоли притисцима, толико ће пред тек изабраним вођом мађарске мањине у Србији бити запрека за дозивање идиличног пријатељства Јаноша Хуњадија и Стефана Лазаревића.

У бирачком телу мађарске мањине Балинт Пастор ће можда једног дана морати да се, уместо Иштвана Пастора, суочи с високом ценом историјског загрљаја мађарске државе и мађарске мањине у Војводини. Толико жељени загрљај војвођанских Мађара с матицом омогућен је пре свега мађарским законом о двојном држављанству од 2010. којим је Мађарска добила нових 1,1 милион држављана. Међу тим држављанима је и више од 200 хиљада војвођанских Мађара.

Кад су почели да добијају мађарске пасоше, војвођански Мађари су на попису становништва 2011. године имали 253.899 душа. Попис од 2022. показао је да у Војводини тренутно живи 184.442 Мађара. Много мање људи него што је издато мађарских пасоша.

Свесна негативних последица историјског загрљаја с дијаспором, Мађарска је покренула читав спектар мера за економско оснаживање Мађара у Војводини, а заједно са Србијом пројектује и гради саобраћајну инфраструктуру која ће војвођанским Мађарима појачати осећање да не треба да одлазе из Војводине да би били с матицом.

Као и обично, ствари се не поправљају једнаком брзином као што се у националном заносу кваре, па су се војвођански Мађари као заједница већ суочили с високом ценом историјског загрљаја с матицом. Мађарски пасоши су отворили појединачне путеве до тржишта рада, али су отворили и процесе демографског опадања заједнице.

Балинт Пастор ће се сигурно запитати како би Иштван Пастор водио мађарску заједницу у Војводини са оваквим проблемом, и сигурно ће покушати с патриотизмом према Србији уз подразумевајући према Мађарској. Баш као што би Иштван Пастор изабрао.