Мишчевић на Копаоник бизнис форуму: Зашто још није формирана Заједница српских општина

У разговору на тему резултата Србије у европским интеграцијама треба причати отворено и о дијалогу Београда и Приштине и зашто још није основана Заједница српских општина на КиМ, иако је то предвиђено пре много година, изјавила је на  Копаоник бизнис форуму (КБФ) министарка за европске интеграције Тања Мишчевић.

"Хајде да причамо о дијалогу са Приштином. Не са 'Косовом' него са Приштином. Ово је званични назив дијалога", рекла је она на панелу "Проширење ЕУ и Западни Балкан: Да ли Србија може постићи циљ до 2030. године?", на коме су учествовали и шеф Делегације ЕУ Емануел Жиофре и амбасадор САД Кристофер Хил.

Говорећи о примени Охридског споразума, она се запитала шта је са споразумима о регистарским таблицама и царинском печату.

"Зар нису то делови Охридског споразума, ако не грешим? Па да ли су они спроведени? Значи да је Охридски споразум почео да се примењује. Али, са друге стране имате Заједницу српских општина која се још не спроведи колико већ година? Када већ разговарамо о питањима. Не сметају ми критике, јер су критике основа да радимо. Али када критикујете, будите отворени и искрени у вези са тим питањима", поручила је Мишчевићева.

Петковић: Прави разлог одлуке о укидању динара на Косову и Метохији је протеривање Срба

Каже да механизам владавине права за ЕУ није уведен јер су имали проблем са заштитом владавине права и запитала шта значи владавина права додајући независност судства.

Шеф Делегације ЕУ Емануел Жиофре је истакао да се проширење ЕУ поново вратило на дневни ред и да је то нова реалност, коју би Србија требало да искористи.

"Нова реалност је то да се проширење вратило на дневни ред након фебруара 2022. у оквиру ЕУ. Међу 30 држава чланица постоји дебата како наставити - на које се области треба фокусирати и постоји иницијатива везана за план раста која се фокусира на то да морамо да упалимо мотор за проширење ЕУ", рекао је Жиофре.

Жиофре је нагласио да фундаментални захтеви и даље остају, а то су: владавина права, борба против корупције, организованог криминала, независност судства, демократске институције.

Србија ће у том смислу, како је нагласио, у извештају бити третирана као државе чланице.

Додао је да за два дана има састанак са колегама које припремају извештај и да ће проценити стање у Србији као што процењују и друге земље.

Нагласио је да је ту и нормализација са "Косовом", што је један од кључних аспеката који одређује брзину процеса европских интеграција Србије.

"Све се то наслања и на Охридски споразум, али нисмо видели много на плану имплементације", рекао је Жиофре и додао да мора да каже да је "Србија заиста урадила много на пољу економије".

"То морамо признати, признају и међународне институције, и приватни сектор, доста инвестиција је ушло у земљу, јавна улагања су појачана након много година не улагања, напредак је у дигитализацији", рекао је он и додао да ипак са друге стране постоји процес конвергенције.

Хил: Решити питање "Косова" пре него што одустанемо

Амбасадор САД у Србији Кристофер Хил је оценио да Србија мора боље да објасни партнерима шта покушава да уради, који су то проблеми са којима се суочава али и да буде јасна у жељи и одлучна да наставља даље на европском путу.

"Има људи који верују да Србија неће да настави европски пут, од других се чује да ЕУ неће да интегрише Србију, има доста неповерења. И када је таква ствар људи не желе да предузму мере које нису лаке, мере које су тешке, нарочито када не знате шта тиме добијате", рекао је Хил на панелу једног од највећих скупова у Србиј.

Додао је да су такве мере на путу приступа подстицајне, да се јасно дефинише шта је то што се добија шта је то награда.

"Србија мора боље да представи свој случај, каве су јој аспирације шта намерава, мора да то буде јасна ситуација", рекао је Хил који је процес приступања упоредио са нивоима у игрицама уз оцену да на новом нивоу може да се налети на потешкоће које нису биле у претходном нивоу и кругу приступања.

Хил је као јако важно оценио је то да Србија има све атрибуте за приступање.

Амерички амбасадор је додао да треба да се зна и колико је Србија учинила да обезбеди енергетску сигурност, колико напредује на пољу зелене енергије.