Станко Церовић у "Релативизацији": Људи који се данас грабе за власт су ништарије

У новој епизоди емисије "Релативизација" Љиљана Смајловић разговарала је с новинарем и писцем Станком Церовићем, рођеним у Титограду, не у Подгорици јер је старији од ње, а већ дуги низ година Парижанином, аутором књиге "У канџама хуманиста", о НАТО бомбардовању 1999.

Церовић је, како је одмах истакао, једва пристао на гостовање будући да више не објављује књиге, те има утисак да више нема шта да каже – ситуација у свету и међу људима која је брзо еволуирала у драматичном правцу навела га је да се осећа да је бављење духовним облицима живота данас сувишно.

"У овом друштву активности као филозофија, литература, уметност су у ствари понижене и презрене. Ми који смо се бавили тиме увек смо служили неком малом интересу малобројних људи, што се сводило на то да нас употребе за фасаду која привлачи људе. Сматрам да је то понижавајућа активност која не доноси ништа добро ни мени ни људима", каже Церовић на почетку нове "Релативизације".

Констатујући да је страшан грех што данас у друштву преовладава мишљење да је човекова егзистенција безначајна и да је човек беспомоћно биће, истиче да живимо у веома сиромашно доба у доменима и политике и културе.

"Живимо и у време великог рата на нашем континенту, а државе, као и велике и мале народе воде идиоти. Политичка класа у Европи, континенту некада велике културе и великих народа, налази се на невероватно ниском нивоу. Готово да је потребна посебна вештина да бисе схватило о чему ти људи говоре и то најчешће чујем у Паризу. Ако почну било какви разговори о политици, култури, стању у друштву, сви кажу – шта можеш да очекујеш од оваквих људи. Свако зна о чему се ради и то је песимистично", прецизира Церовић.

Упитан да ли се то покварио квалитет људи или је дошло до драматичне демократизације свега па елита више није елита, одговара да је то последица живота у економској цивилизацији, цивилизацији ефикасности која стално тражи нови модел још ефикаснијег човека, тражи да се елиминише из човека све што шкоди тој ефикасности, што ће рећи цела емоционална сфера.

Бизнис је бизнис – ништа лично

"Али кад то елиминишеш из човека, не остаје ништа, јер то је мотор који га покреће. Људи који се у оваквом времену грабе за власт, за паре, прво место, ти људи су ништарије, не вреде ништа, али очигледно обављају функцију", прецизира гост "Релативизације".

С тим у вези намеће се лик председника Француске Емануела Макрона, те немачке министарке спољних послова Аналене Бербок, бивше британске премијерке Лиз Трас и многих других.

"У политичким врховима на Западу траже се људи који су малтене лутке које се могу користити за шта год је потребно, такви никад неће бити препрека. Ту нема шансе нико ко гаји моралне и све друге вредности, ко верује у смисао егзистенције. То је поменута препрека ефикасности њиховог посла. Све се свело на ону реченицу – Бизнис је бизнис. И то оправдава сваки злочин, исто као кад мафија каже у филмовима – Ништа лично", појашњава Церовић.

Коментаришући масу Макронових великих изјава попут оне да је спреман да пошаље трупе у Украјину, гост Љиљане Смајловић каже да се ради о човеку који је дошао на власт као малтене дете, које нико не узима за озбиљно. Зато стално покушава да речима, али не и делима створи утисак да се налазите у присуству великог човека. Ипак, кад год тако нешто каже, сви му се смеју и хватају за главу констатујући – ево опет Наполеона.

И Француска и ЕУ су на ивици распада

По Церовићевим речима, Француска је у катастрофалној ситуацији, на ивици распада, уосталом као и цела Европска унија.

"У владајућим круговима је буквално паника, па пробају да створе тобож драматичну атмосферу пред изборе за Европски парламент да се не би десило, што је пак врло могуће, да на тим изборима широм Европе победе тзв. популистичке, десне странке, које су за Русију и Путина, као и против ЕУ. ЕП нема никакву власт, али симболично има огромну важност. Ако се у ЕП појави већина посланика који су против ЕУ, онда је то за Европу катаклизма – почетак краја", истиче Церовић.

Додаје и да у такву Европску унију данас може да уђе ко год хоће јер је скоро мртва, у њој више не могу да се доносе одлуке.

Такође, Европљане хвата и паника да ће се Американци повући из Украјине, чему у прилог иде и повлачење подсекретарке Стејт департмента за политичка питања Викторије Нуланд.

"Американци су свесни да ће морати полако да се извлаче из Украјине и да прихвате крај рата, што је опасно јер ће то остатак света тумачити као Путинову победу. Одлазак Нуландове, империјалисте и милитаристе што гура у рат против Русије, јесте врло важан знак да САД мењају политику, што у Европи изазива панику, и то у тренутку када она галами како ће послати војску у Украјину", закључује Станко Церовић у новом издању "Релативизације".