Србија и Балкан
Почела недеља обележавања 20 година од погрома на КиМ
Тог 17. и 18. марта 2004. године страдало је 19 особа, више од 900 домова је спаљено, док је око 4.000 Срба протерано, а уништено и оскрнављено је 39 цркава, манастира, црквишта и верских обележја, као и гробаља и споменика
Прошле су две деценије од погрома на Косову и Метохији, а централно обележавање 20. годишњице биће уприличено на КиМ у недељу, 17. марта низом манифестација у Грачаници у Дому културе и Галерији уметности Приштина програмом "Погром - Награђени злочин".
Две деценије од овог страдања биће обележене и у Косовској Митровици. Тог 17. и 18. марта 2004. године страдало је 19 особа, више од 900 домова је спаљено, док је око 4.000 Срба протерано, а уништено и оскрнављено је 39 цркава, манастира, црквишта и верских обележја, као и гробаља и споменика.
Програм, чији су покровитељи Канцеларија за Косово и Метохију, Министарство културе Републике Србије и СГ Приштина конципиран је као својеврсна недеља сећања на погром у оквиру које ће се кроз изложбе фотографија и уметничких слика, трибину, пројекцију филма, подизање споменика жртвама и академију, сагледати размере страдања којим су Срби и њихова имовина били изложени уништавању.
У програму ће учествовати сведоци погрома, уметници, ученици и професори, представници Српске православне цркве и званичници државних институција.
Програм је почео 11. марта трибином "Погром 17. Март 2004. године - Награђени злочин" и истоименом изложбом фотографија на којој су говорили директор проф. др Владан Виријевић са Филозофског факултета у Косовској Митровици, директор Архива Косова и Метохије Марко Марковић, историчар Стефан Радојковић са Института за политичке студије.
Учесници трибине су покушали да, са научне стране, одговоре на кључна питања узрока, размера и последица мартовског погрома, и указали на потребу проучавања једног од највећих злочина наше савремене историје. Изложба фотографија, од којих су неке обишле читав свет, приказује феномен зла и најугроженије тачке страдања.
У среду, 13. марта у Галерији Дома културе биће отворена изложба слика које су настале на Колонији "Јесен у Призрену" која се одржала девети пут у страдалом манастиру Светих Архангела у Призрену. Изложба је директна подршка обнови уништеног наслеђа и у којој уметници својим радом на терену оживљавају кључне духовне и културне тачке на Косову и Метохији.
Учесници колоније били су Невена Костић, Иван Гаљак, Миљана Драшковић, Теодора Ракиџић, Милан Ђурић, Шандор Шлајф, Марија Станојловић.
У четвртак 14. марта биће приказан филм "Мрак" редитеља Душана Милића, чија је радња смештена у време мартовског погрома на Косову и Метохији.
Филм говори о Милици која са мајком Вукицом и дедом Милутином живи у планинским забитима КиМ, на имању окруженом густом шумом и која се сваку ноћ повлачи у забарикадирану кућу, престрављени терором који долази из шуме. Филм је прича о томе да нема материјалних доказа да се нешто лоше догађа, али сваке наредне ноћи њихов страх расте.
У недељу 17. марта у 11 часова одржаће се парастос у Манастиру Грачаница, праћен полагањем белих ружа испред инсталације "Мисинг" у дворишту Дома културе Грачаница, а у 11:30 планирано је откривање споменика убијенима у погрому. Споменик је рад академског вајара Бранислава Ристића.
Свечана академија почеће у 12 сати и на њој ће учествовати представници Епархије рашко - призренске, Канцеларије за КиМ Владе Републике Србије, начелник косовског округа, Ансамбл Венац, Призренски богослови, Хор музичке школе "Стеван Мокрањац", Балетска школа Грачаница, као и сами сведоци и учесници у страдању током погрома - Драгана Станојевић, др Драган Перић и Новица Столић.
Мартовски погром 2004. организовали су албански екстремисти уз подршку институција, а претходила су му бројна убиства, отмице и уништавања имовине. Непосредан повод за погром било је објављивање вести о дављењу тројице албанских дечака у реци Ибар, у селу Чабра, у српској општини Зубин Поток, за шта су албански и светски медији лажно окривили Србе из суседног села Зупче.
Током погрома протеран је велики број Срба и другог неалбанског становништва, спаљене су њихове куће и оскрнављени су српски културно-историјски споменици, од Срба је етнички очишћено шест градова и девет села. Свим догађајима је присуствовала Међународна мисија на Косову и Метохији, која се састојала од 30.000 припадника Кфора, 3.000 припадника УНМИК-а, 6.000 припадника такозване косовске полиције.
