Србија и Балкан
Због несугласица око амбасадора у Београду, словеначки политички врх страхује од српског одговора
Словеначки државни врх не успева да постигне сагласност о потенцијалном кандидату за амбасадорско место у Београду. Љубљана стрепи да ће усред свађе премијера и председнице државе Словенију сустићи исти дипломатски третман који је недавно сама приредила Србији
Амбасада Србије у Словенији већ месецима нема амбасадора. Разлог за то је бизаран и помало неочекиван – упркос сталним изјавама словеначких политичара да између Словеније и Србије нема "отворених питања", словеначка влада све до данас није дала "агреман" српском кандидату – Зорану Ђорђевићу, функционеру владајуће Српске напредне странке који је претходно био министар одбране и министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, неколико година је био и представник Србије у НАТО.
Према наводима који су процурили у словеначке медије, резерве према Ђорђевићевом именовању на амбасадорско место у Србији "изразили су словеначки обавештајно-безбедносни кругови". Уз то ни односи између словеначке и српске владе нису баш најбољи услед оптужби које у последње време износе љубљански медији блиски владајућој партији "Слобода" премијера Роберта Голоба.
Поједини словеначки медији, наиме, тврде да је Голобов највећи ривал, претходни словеначки премијер Јанез Јанша захваљујући помоћи из врха српске власти дошао до осетљивих података о спорним махинацијама Роберта Голоба, некадашњег директора "Ген-И", као и тог словеначког енергетског предузећа у државном власништву које је разгранало пословање и широм Западног Балкана.
Ради се о сумњивим уплатама "Ген-И" на Косову тешким преко пола милиона евра, а Јанша је према тим наводима српским властима заузврат омогућио увид у тајне податке о пословима Шолака, Ђиласа и са њима повезаних лица.
Због одлуке Словеније да Ђорђевићу не одобри агреман, у Љубљани очекују да Србија прибегне реципроцитету и не потврди агреман словеначком фавориту за амбасадора у Београду. То би било за Голобову владу нарочито болно у садашњем тренутку, јер државу већ осам седмица потреса штрајк лекара коме се не види крај, уз незадовољство судија и тужилаца који су свој штрајк привремено прекинули, те запослених у јавној управи који поново најављују нове обуставе рада.
Заједнички именилац свог тог незадовољства је захтев за радикалном повишицом плата, што Голобова влада одбија због рупе у буџету изазване августовским поплавама и помоћи коју шаље Украјини, а све то је разлог што јој се подршка међу бирачима суновратила и пала на најниже гране, свега 14 одсто.
Тако и најновије размирице поводом именовања новог словеначког амбасадора у Србији потврђују да иза кулиса високе словеначке политике тиња ни мало дипломатски бој због којег Голобова влада још није донела коначну одлуку о новом амбасадору у Србији, мада се пре пар седмица чинило да је то готова ствар.
Иако је влада још пре месец дана потврдила пакет амбасадора који ће ове године заузети своје нове функције у иностранству, а међу којима су махом најближи сарадници садашње министарке спољних послова Тање Фајон, испоставило се да словеначки државни врх не успева да постигне сагласност о потенцијалном кандидату за амбасадорско место – у Београду.
Министарство спољних послова министарке Фајон је обавестило председницу државе Наташу Пирц Мусар о два могућа кандидата за новог амбасадора у Београду, одакле се ускоро очекује повратак досадашњег амбасадора Дамјана Берганта.
Један је Бергантових потенцијалних наследника у Београду је Слободан Шешум који тренутно обавља функцију генералног директора Директората за економску и јавну дипломатију.
Београд му није непознат терен с обзиром на то да је у прошлости био саветник за економска питања у Београду и Риму. Друга је Смиљана Кнез која је крајем претходне деценије била словеначки амбасадор у Загребу, а потом и саветник за међународне послове тадашњег председника Словеније Борута Пахора. Смиљану Кнез је Тања Фајон именовала и на функцију специјалног изасланика за дипломатију који се бави климатским променама.
Словеначка председница се, међутим, није одлучила за фаворизовану Смиљану Кнез већ је подржала кандидатуру Шешума. Њена одлука је наишла на љуто противљење у кабинету премијера Роберта Голоба који са Пирц Мусаровом већ месецима има затегнуте односе јер је у своју екипу саветника примила Татјану Бобнар, некадашњу министарку полиције у Голобовој влади, а која је са тог места разрешена јер је јавно проговорила о недозвољеним политичким притисцима садашњег премијера на вођење и рад полиције.
То је један од разлога зашто Голобов државни секретар за међународне послове и националну и међународну сигурност Војко Волк није задовољан избором Шешума и уместо њега на амбасадорско место у Београду "гура" Смиљану Кнез.
Спор око новог словеначког амбасадора у Србији је у међувремену запао у ћорсокак, а извори из словеначког министарства спољних послова не искључују могућност да ће се конкурс за то место у Београду – поновити.
У овом тренутку нема назнака да ће се тај спор брзо скинути са дневног реда јер и даље влада захлађење односа између словеначког премијера и председнице, а без постигнуте сагласности - нема договора око амбасадора у Србији.
Релације између Голоба и Пирц Мусарове су још посебно на леду откако је словеначка председница недавно изјавила за словеначки огранак телевизије Н1 да би председник словеначке владе морао да понуди своју оставку уколико Комисија за спречавање корупције потврди да је прекршио правила интегритета функције премијера.
Ионако компликовану ситуацију додатно компликује и чињеница да Словенија није одобрила агреман кандидату за амбасадора Србије у Љубљани, Зорану Ђорђевићу. Отуда дипломатски кругови у Љубљани очекују да ће званични Београд (без обзира како се расплете љубљански спор око наследника амбасадора Берганта у Србији) прибећи реципроцитету и да ће, чак и уколико у Словенији сукобљене политичке стране постигну договор око именовања "београдског амбасадора" у тренутку када на домаћем политичком паркету имају ионако мноштво властитих проблема – на крају одбити "агреман" кандидату за амбасадора Словеније у Србији.
Тако би Словенију могао да задеси исти третман који је сама приредила Србији приликом именовања српског амбасадора у Љубљани.
