Србија и Балкан

Тестирање будућих ђака: Шта је најтеже будућим првацима

Иако се дешава да будући прваци на тестирању покажу много знања, није реткост да се испостави да су незрели за полазак у школу и да нису спремни за колектив
Тестирање будућих ђака: Шта је најтеже будућим првацима© Betul Abali/Anadolu via Getty Images

Сиромашан речник, оскудне реченице, поремећај пажње – то већ неколико година показују резултати тестова за упис у први разред, који је почео 1. априла. Највећи проблем будућих ђака је графомоторика, указују стручњаци.

"Има деце која никада нису држала оловку и просто не знају не само да држе оловку, него да организују свој цртеж на папиру, уопште да се служе бојицама", истиче Јелена Кенић, психолог у ОШ "Павле Савић" за РТС.

Ипак, тестирање будућих првака велики је тест и за родитеље који често воле да утичу на избор учитеља и одељења свог детета.

Декан Факултета за образовање учитеља и васпитача професор Данимир Мандић каже да би ту одлуку требало препустити стручњацима.

Иако су се деца променила, тест није мењан деценијама.

"Оно што меримо овим тестом су интелектуалне способности и емоционална зрелост. Што се тиче интелектуалних способности ту спадају опажање, памћење, мишљење, учење, као и пажња. Не постоји, даље, ниједно конкретно питање у тесту којим се испитује емоционална зрелост, али то зависи од саме процене испитивача. Бележи се свако понашање током тестирања и то је негде показатељ да ли је дете емоционално зрело", наводи Ивана Јокић, педагог у ОШ "Драгојло Дудић".

Родитељи припремају децу за упис, неки плаћају и часове

Родитељи често децу припремају за тестирање, неки чак плаћају и приватне часове. Међутим, стручњаци кажу да то није потребно.

"Не постоји припрема за тест за први разред и не треба да буде на вештачки начин. Дете са којим је разговарано, коме је усмерена пажња, које је емоционално спремно за неке ситуације, које је било у вртићу, које је социјализовано, не само у неким усмереним активностима, него је било у паркићу", каже психолог Јелена Кенић.

Стручњаци указују да је заправо цео дотадашњи дететов живот, активни живот јесте својеврсна припрема за полазак у школу. 

Иако се дешава да будући прваци на тестирању покажу много знања, није реткост да се испостави да су незрели за полазак у школу и да нису спремни за колектив. Резултати теста треба да покажу колико је заправо дете спремно за школу, како ће напредовати, а користе се и приликом формирања одељења.

Деца су интелигентнија и способнија, али потребно је прилагодити методе рада

Декан Факултета за образовање учитеља и васпитача професор Данимир Мандић каже за РТС да је слична ситуација са првацима и у државама у окружењу, па чак и у целом свету.

"Имамо проблем поремећаја пажње, више од 80 одсто информација стиче се из дигиталних извора, имамо низ промена код младих генерација, али такође ако погледамо и упоредимо период од пре 50 година када смо ми били млади и наши родитељи су сматрали да нисмо спремни да се снађемо у природним условима, да не знамо да обрађујемо земљу, да не знамо низ неких ствари које су они сматрали сасвим нормалним у том периоду и да ако на нама остаје свет да је могуће да неће на прави начин да се развија цивилизација", истиче Мандић.

Поручује да увек постоји тај јаз између генерација, а да је природна крива која иде линеарним успоном – развој људске интелигенције.

"Деца су интелигентнија, деца су способнија, само што ми морамо да прилагодимо методе рада, организацију наставе, начин вредновања знања младим генерацијама и потребама те младе деце које ће имати не у наредних 10, него у наредних 50 или 60 година", додаје Мандић.

image