Жеља народа и политичко-правне препреке: Да ли Србија може да врати смртну казну?

Сурова смрт малене Данке Илић отворила је питање да ли је Србији потребна смртна казна за починиоце најтежих злочина. Осим што се на друштвеним мрежама позива на конкретну примену, такав предлог стигао је од председника Србије Александра Вучића. 

Наиме, председник Вучић рекао је, коментаришући убиство двогодишње девојчице код Бора, да ће предложити Влади Србије да се поново уведе смртна казна за најтежа кривична дела. Међутим, то би захтевало не само уставне, већ и промене политичког курса наше земље.

"Својевремено сам се јавно залагао и замолио Владу Србије да размотри са Саветом Европе и свима другима да ли је могуће да поново буде уведена смртна казна, а да не претрпимо последице правне и политичке, да не будемо кажњени због тога", навео је Вучић и додао да су оправдања оних који су против смртне казне озбиљна. 

Према коментарима на друштвеним мрежама, многи грађани сматрају да убиство девојчице заслужује само такву радикалну меру. С друге стране, стручњаци истичу да ни то није гаранција да се слични злочини неће поновити.

Смртну казну за убице девојчице у Скопљу тражи 15.000 људи

Проф. др Бранислав Ристивојевић, професор Кривичног права на Правном факултету Универзитета у Новом Саду, за РТ Балкан каже да у Србији не може да се уведе смртна казна све док је наша земља члан Савета Европе, као и да постоје две препреке на том путу.

"Прва препрека је Конвенција о људским правима, протокол број 6, који забрањује смртну казну осим у ратним стањима, и протокол број 13, који забрањује у свим стањима. Србија је потписница Конвенције и протокола, а протокол 13 не познаје резерве, значи не можете да ставите резерву на њу", истиче професор Ристивојевић.

Додаје да уколико би се одлучили на овај корак, најпре би требало да Србија откаже Конвенцију о људским правима у Савету Европе, потом да се промени Устав, и на крају да се смртна казна унесе у Кривични законик и предвиди за поједина дела.

"Још једна битна ствар јесте да, уколико би се вратила смртна казна, она не би могла да се примени у случају убиства мале Данке због начела законитости, јер не може да се примени на кривична дела ретроактивно, Устав свакако забрањује ретроактивност примене на раније извршена дела", указује наш саговорник.

Право на најблажи третман

Према речима нашег саговорника, право на најблажи третман по закону који постоји значи да у моменту извршења казне примењује се актуелни закон, а ако је у међувремену укинута казна, не примењује се, већ мора да се изрекне нова казна.

"У случају двогодишње девојчице најпре мора да се утврди шта су осумњичени тачно радили, због чега мора да се нађе тело детета. Уколико се испостави да су, као што су признали, најпре ударили колима, а потом задавили, реч је о тешком убиству. У другом случају, уколико су је усмртили ударцем колима, реч је о делу угрожавање безбедности јавног саобраћаја", указује професор Ристивојевић.

Да ће се о тој иницијативи озбиљно расправљати, најављује мандатар за састав нове Владе Србије. Милош Вучевић каже да разуме емоције грађана, али је као адвокат уздржан. Одлуке се, наглашава, морају доносити рационално.

"Немам ја дилему да би већинска Србија подржала да се за та најтежа кривична дела врати смртна казна, али морамо добро да проценимо и разумемо, и онда ћемо дати конкретан и стручан одговор, водећи рачуна да ничије право и слободу не повредимо, да се ни о кога не огрешимо, да разумемо очекивања јавности, чујемо струку и не угрозимо политичку позицију Србије у међународним институцијама", поручује Милош Вучевић.

Генерална превенција

Професор Ристивојевић каже да уколико би Србија напустила Савет Европе, као што се говори у јавности, није немогуће да се поново уведе смртна казна, али се пита да ли она нешто решава.

Како убијају људе у Америци: Од гасне коморе до смртоносне инјекције

"То је једно комплексно питање, стручно и професионално, са етичког становишта мислим да би у неким случајевима било оправдано, попут случаја убиства мале Данке", каже наш саговорник.

Он, међутим, указује на други главни ефекат функционисања кривичног права, а то је генерална превенција.

"Кривично право не ради кроз казне, јер кад ради кроз казне то је већ касно. Кривично право је најјаче када кривичних дела нема, или кад их има, а сви заслужено добију казне, јер то значи да генерална превенција делује. То је ситуација када је етички став становништа и етички став закона усаглашен, то је моменат када људи следе етички став, и понашају се у складу са законом, и тада је кривично право најефикасније", објашњава наш саговорник.

Каже да то што се највећи део народа згражава над оним што се десило код Бора је знак да генерална превенција ради, и да су за мањину која је ужасна у свом карактеру заправо потребни закони, а не за цео народ.

Такође, сматра да када генерална превенција добро ради, смртна казна није потребна и не треба мењати законе, јер се овакви случајеви јаве једном у 15 година.

"Ако бисмо вратили смртну казну, чињеница је да бисмо одударали од већине држава у Европи, осим Белорусије. С друге стране, нисам ни сигуран да је одсуство смртне казне показатељ неке цивилизације. Није ли Америка цивилизована земља па велики број држава има смртну казну у свом законодавству?", указује наш саговорник и пита се да ли је можда одсуство смртне казне показатељ декаденције Европе.

Смртна казна у Србији је примењивана од настанка модерне државе 1804. до 2002. године, када је (26. фебруара) законом укинута. Последње погубљење, стрељањем, извршено је 14. фебруара 1992, а последње смртне пресуде су изречене 2003. године.