Старовић: Јасне чињенице због којих су Срби одлучили да бојкотују референдум

Државни секретар у Министарству одбране Немања Старовић указао је да, када је реч о одлуци Срба на северу КиМ да бојкотују референдум о опозиву албанских градоначелника, треба бити свестан јасних чињеница које лако могу да се провере.

Како је појаснио, на изборима за градоначелнике, одржаним прошле године, гласало је мање од 3,5 одсто бирача, а Приштина на гласању за смену тражи излазност од више од 50 одсто уписаних бирача, чиме је заправо постављен циљ који је немогуће постићи.

Старовић је на мрежи Икс подсетио да су Срби напустили локалне институције у новембру 2022. након незаконите смене регионалног командира полиције и након што су 10 година чекали да Приштина оснује Заједницу српских општина.

Навео је да су у априлу 2023. Албанци бирали градоначелнике и локалне одборнике са мање од 3,5 одсто излазности на изборима и истакао да Приштина није испунила захтеве земаља Квинте да измести нелегитимне градоначелнике из општинских седишта, што је довело до сукоба у мају 2023. године.

Старовић је указао да је Приштина у међувремену на север КиМ послала милитаризовану, једнонационалну албанску специјалну полицију, која свакодневно застрашује локалне Србе и да је од јуна 2023. на КиМ забранила сву робу произведену у централној Србији, не поштујући ни ЦЕФТА споразум ни свој ССП са Европском комисијом.

Старовић такође подсећа да је Србија решила питање регистарских таблица у децембру 2023. године, а да је само неколико дана касније суочена са најдрастичнијом ескалационом мером коју је предузео привремени премијер Аљбин Курти укидањем динара, чиме је извршен егзистенцијални притисак на најугроженије групе унутар српске заједнице као што су пензионери и породице које примају социјалну помоћ.

Срби су пристали да организују петиције за опозив нелегитимних албанских градоначелника, које је потписало више од 20 одсто бирача, што је шест пута више од броја бирача који су гласали на лажним изборима у априлу 2022. године, нагласио је Старовић.

Како је указао, иако је та петиција требало да доведе до хитних оставки нелегитимних албанских градоначелника, што су обећале земље Квинте, Приштина је најавила референдум о опозиву тражећи излазност већу од 50 одсто уписаних бирача, чиме је заправо постављен циљ који је немогуће постићи, имајући у виду стварни број људи који су остали на северу КиМ после тихог егзодуса Срба у последње две године, и друге техничке услове постављене са намером да гласање не успе.

Старовић објашњава да, чак и када би Срби неким чудом успели да испуне овако немогуће критеријуме, референдуми о опозиву довели би само до нових избора за градоначелнике, а општинске парламенте би и даље контролисали нелегитимни албански одборници, који би могли да блокирају било коју одлуку, укључујући и приступање ЗСО ако она икада буде успостављена.

Упркос томе што је Приштина подвргнута формалним рестриктивним мерама ЕУ (сувише слабим и симболичним да би имале ефекта), привремени премијер Курти наставља да прима награде за своје лоше понашање - либерализација визног режима са ЕУ, препорука за придруживање СЕ, унапређење статуса унутар Парламентарне скупштине НАТО-а итд", навео је Старовић.

Српска листа, највећа странка Срба на КиМ, саопштила је 7. априла да је њен став да се не излази на предстојећи референдум на којем ће се одлучивати о смени четворице нелегитимних градоначелника на северу Косова и Метохије, јер је, како је истакнуто, премијер привремених приштинских институција Аљбин Курти учинио све да тај референдум не успе.