Све о француским "рафалима": Карактеристике, наоружање и шта намерава НАТО

Већ дуже време у јавности постоје информације да би Србија од Францсуке у скорије време могла да купи вишенаменске борбене авионе "рафал". Потврда онога што су до скоро биле спекулације стигла је након јучерашњег билатералног састанка председника Србије и Француске, а уговор о набавци, како се наводи, биће потписан за два месеца.

Према доступним информацијама, ради се о уговору вредном око 3 милијарде евра, који обухвата 12 нових авиона у стандарду Ф4, као и читав пакет наоружања за њих. Од 12 летелица, 10 ће бити једноседи, а два двоседи који ће служити за обуку пилота, али ће моћи да се користе и за извођење борбених задатака.

Вучић: У наредна два месеца имаћемо уговор за "рафале"

Развој "рафала" покренут је још почетком осамдесетих година, док је први прототип полетео 1986. године. Не рачунајући прву која је коришћена као технолошки демонстратор, до сада су развијене три верзије: "Б" - двосед и "Ц" - једносед, примарно намењени за француско ратно ваздухопловство и "М" - морнаричка верзија, намењена за употребу са носача авиона.

Будући да су у питању вишенаменски борбени авиони, "рафали" се могу користити и за дејство по циљевима у ваздуху и за нападне на копнене мете, а осим тога могу обављати извиђачке мисије.

Поред матичне Француске, ови авиони четврте (или како неки наводе 4,5 или 4++) генерације налазе се и у оперативној употреби ратне авијације Индије, Египта, Грчке, Катара, Хрватске, а у будућности ће их користити Индонезија, Уједињени Арапски Емирати и Србија.

Техничке и летне карактеристике

"Рафал" има дужину од 15,3 м, висину од 5,3 м и распон крила од 10,9 м, а дизајн се заснива на комбинацији делта крила и канарда у предњем делу, а због специфичне конструкције важи за аеродинамички нестабилан авион, због чега се за управљање ослања на дигитални "fly-by-wire" систем.

Иако се не ради о "стелт" авиону, француски конструктори направили су неколико промена у односу на први прототип као што је смањивање репног вертикалног стабилизатора, преобликовање трупа, премештање усисника ваздуха испод крила и широка употреба композитних материјала за израду ивица крила и канарда, ради смањивања радарског одраза.

Тежина стандардног празног једноседа је 9.850 кг (двоседа 10.300 кг, морнаричке верзије 10.600 кг), док је носивост свих верзија 9,5 тона. Век употребе француских авиона износи око 25 до 30 година, а захваљујући предностима савремене технологије број стручњака неопходних за одржавање летелице је смањен, али се од њих захтева да буду високо специјализовани. 

Основу погонског склопа чине два двопроточна турбомлазна мотора М88, који омогућавају достизање максималне брзине од око 1,8 маха (2.205 км/ч) и висине лета од 15.000 м. Оперативни домет са три додатна резервоара је 3.700 км, док је борбени радијус кретања око 1.850 км.

Радарска опрема, сензори и уређаји за електронско ратовање

Аспект по ком се "рафали" истичу јесте изузетно квалитетна авионика која се састоји од "Талесовог" радара РБЕ2 са пасивном фазном антенском решетком (ПЕСА). Овај радар може истовремено пратити 40 циљева у ваздуху и омогућава дејство по осам. 

Његов домет процењује се на око 180 км и може у кратком року мењати режим рада, па осим у ваздуху служи и за откривање циљева на копну и мору. Од 2012. године, "рафали" на производној траци почели су да добијају напреднију верзију РБЕ2-АА са активном фазном антенском решетком (АЕСА).

Нова верзија радара омогућава свеобухватно откривање и праћење више ваздушних, поморских и копнених циљева у условима електронског ометања, затим генерисање 3Д мапа за праћење конфигурације терена и мапа високе резолуције за навођење и нишањење.

Што се тиче оптоелектронских система који допуњују радар, "рафали" су опремљени "Талесовим" ОСФ инфрацрвеним системом за пасивну детекцију, идентификацију и праћење циљева, инсталираном у носу авиона.

Овај уређај може откривати ваздушне циљеве на удаљеностима до 100 км, док је у случају копнених и поморских мета домет свега 6 километара. За идентификовање откривеног циља користи се посебан сензор домета 40 километара, који има и ласерски даљиномер.

Летелице су опремљене и системом за електронско ратовање и ометање циљева - "спектра", у склопу ког се налазе сигнализатор ласерског зрачења, уређај за упозоравање на надолазећу ракету, системи за откривање и ометање претњи.

Које наоружање могу носити "рафали"?

Француски борбени авиони могу бити наоружани широким спектром убојитих средстава - од аутоматског топа ГИАТ 30 у калибру 30 мм, преко ракета ваздух-ваздух МИЦА, "метеор" и "меџик 2" за борбу у ваздуху, до крстарећих ракета попут СКАЛП-а, "апача", прецизно вођене муниције ААСМ, вођених авио бомби из породице ГБУ америчкe производње, невођених авио бомби, противбродских и ракета ваздух-земља за уништавање земаљских, односно поморских циљева, а постоји и опција уградње крстареће ракете са нуклеарном бојевом главом средњег домета - АСМП.

Ипак, за разлику од авиона намењених за Ратно ваздухопловство Француске, јасно је да летелице намењене Србији (наравно и Хрватској), неће на располагању имати баш све од наведеног наоружања.

Ово је потврдио и сам председник Србије, који је изјавио да ће "тешко моћи да се набави ракета 'метеор', која је резервисана за француско ваздухопловство и неће бити продата ни нама ни Хрватима", а подразумева се да исто важи и за крстареће ракете СКАЛП, "апач" и наравно АСМП.

Стога се може претпоставити, јер за сада нема поузданих информација, да ће српски "рафали" бити наоружани првенствено ракетама ваздух-ваздух МИЦА (Missile d Interception ef de Combat Aerien) средњег домета.

У питању су ракете са ИЦ и активним радарским самонавођењем, за вођење у терминалној фази лета, одакле и потичу ознаке за две верзије - "ИР" (позната и као "ЕМ") и "РФ". Домет дејства ракете је 60 км, бојева глава је тешка 12 кг, а брзина кретања је око 4 маха (око 4.900 км/ч).

Што се пак тиче бомбардерске компоненте, не треба искључити могућност да ће у склопу пакета наоружања који се налази у уговору бити и прецизно вођена муниција из породице ААСМ (Armement Air Sol Modulaire), максималне тежине до 340 кг и дометима од 60 км и 15 км ако се лансирају са већих, односно мањих висина.

Систем навођења је комбинација инерцијалног, сателитског и инфрацрвеног, у зависности од верзије, а због високе прецизности могу се користити за дејство не само по стационираним, већ и покретним метама. 

Поред МИЦА-е и вођене муниције, постоји могућност да ће заједно са рафалима бити испоручени поменути аутоматски топ, одређене вођене и невођене авио бомбе.

Такође, поставља се и питање да ли постоји опција модификовања појединих убојитих средстава домаће производње, пре свега авио бомби и ракета ваздух-ваздух, како би било могуће интегрисање на француске борбене авионе.

Шта подразумева стандард Ф4?

Као што је већ поменуто, Србија ће за разлику од Хрватске која је добила половне "рафале" у стандарду Ф3, набавити нове летелице у савременијој варијанти - Ф4. У питању је варијанта развијена 2019. године са унапређеним радаром, што значи да ће српски "рафали" вероватно имати горепоменути АЕСА радар и сензорима за откривање циљева са малим радарским одразом, односно "стелт" технологијом.

Једна од главних предности Ф4 јесте и могућност употребе "шкорпион" кациге, која пилоту летелице пружа приказ проширене стварности и приказује већу количину оперативних података на самом визиру. Поред тога побољшана је радио-комуникациона опрема, а кључан новитет у погледу наоружања огледа се у способности употребе прецизно вођене муниције из ААСМ породице, тежине 1.000 кг.

Једина мана што се Србија определила баш за Ф4 стандард јесте то што је први примерак оваквог "рафала" испоручен француском ратном ваздухопловству тек у марту 2023. године. То значи да ће испорука авиона нашој војсци вероватно почети тек за неколико година (ако не и више).

Откуд НАТО авиони у Србији?

Оно што је у целој причи о набавци "рафала" најзанимљивије нису његове заиста импресивне техничко-тактичке карактеристике, нити спектар наоружања, већ чињеница да ће Србија борбене авионе набавити од земље у саставу НАТО-а.

На питање због чега држава чланица Алијансе, која је пре 25 година учествовала у бомбардовању наше земље сада жели да нам испоручи своје најсавременије борбене авионе, за РТ Балкан открио је Андреј Млакар уредник ТВ Фронт.

"То је само реализација плана по коме треба одвојити Србију од Русије, будући да је Србија одавно обележена као експонент РФ на Балкану. Стога је потребно одвојити је економско, политички па чак и војно и због тога је направљена ова понуда о куповини 'рафала'. У складу са тим планом Србија и Хрватска ће имати рафале и контролисати ваздушни простор изнад земаља бивше СФРЈ и Албаније", рекао је он и додао:

"Са обзиром на борбени потенцијал ових авиона и чињеницу да ће обе државе имати по једну ескадрилу, те да нико други из бивше СФРЈ нема озбиљно ваздухопловство ни план да га развије, Србија и Хрватска би у доброј мери растеретили италијанску и грчку авијацију које већ надзиру део простора изнад ове области, поготово изнад Албаније и Словеније".

Млакар је изјавио и да таква идеја постоји још од 2008. године и да се заснива на томе да Србија и Хрватска преузму мисије контроле ваздушног простора (air-policing) над овим простором, "о чему су маштали поједини већ пензионисани генерали симпатизери НАТО-а".

"По том плану, у ваздухопловној бази Земуник код Задра, због доброг положаја и повољних метеоролошких услова током већег дела године, требало би основати заједничку ескадрилу и спроводити заједничку обуку српских и хрватских пилота", рекао је уредник ТВ Фронт.

"Стога је набавка 'рафала' који ће у употребу РВиПВО Србије ући између 2033. и 2040. године, а Хрватска већ користи, наговештај да би ова идеја могла да се реализује у пракси", закључује он и додаје:

"На ово указују и карактеристике авиона, пре свега јер су у питању летелице које морају да се експлоатишу и не смеју да стоје. Осим тога њихов радијус кретања већи од 3.000 км говори да ће се користити за патролирање у области од 'Вардара па до Триглава', односно од Отранских врата до Трста, а не само изнад Србије и Хрватске".