Србија и Балкан

Каран: Циљ резолуције о Сребреници је јасан, али је јасно и да ће бити упитан и опстанак БиХ

Циљ лажног подметања епитета "геноцидна творевина" и "геноцидан народ" је више него јасан и с тога ће и одговор институција Републике Српске бити јасан и одлучан, поручио је професор уставног права и министар унутрашњих послова Српске Синиша Каран
Каран: Циљ резолуције о Сребреници је јасан, али је јасно и да ће бити упитан и опстанак БиХ© TANJUG/ FOTO SRNA/ BORISLAV ZDRINJA/ bg.

Професор уставног права и министар унутрашњих послова Републике Српске Синиша Каран истакао је да спорна "резолуција о Сребреници" не представља ништа друго него још један директни удар светских моћника и бошњачког естаблишмента на Републику Српску и српски народ.

Каран је појаснио да је Република Српска од свог настанка 9. јануара 1992. године сметња заговорницима стварања унитарне и парауставне БиХ у срцу Европе.

"Сведоци смо свакодневних оптужби да Република Српска и њени званичници крше Дејтонски споразум, док са друге стране од политичких представника Бошњака и појединих дипломата са седиштем у Сарајеву гледамо стварно распакивање тог истог споразума, наметање одлука, те једнострана и самовољна иступања бошњачких представника на домаћој и међународној сцени без било каквог дијалога и консензуса", истакао је Каран.

Он је нагласио да се Република Српска залаже за изворни Дејтон, слово Дејтона и његове уставне оквире и нормативе којима је створена БиХ након распада бивше Југославије, док са друге стране постоје бројни, евидентирани покушаји растакања Устава БиХ силом.

"У БиХ је на делу раскорак нормативног и стварног у БиХ који је достигао свој врхунац тако да слободно можемо рећи да живимо у парауставној држави или држави без устава", рекао је професор уставног права за Срну, додавши да нема институције коју Бошњаци, уз свесрдну подршку странаца, не покушавају да приватизују - од правосудних институција, Министарства иностраних послова у Савету министара, до Председништва и сталних мисија.

Каран је навео да би усвајање "резолуције о Сребреници" био завршни чин политичког антидејтонског деловања на уставно уређење БиХ и да би тиме било доведено у питање њено даље постојање и опстанак.

"Нацрт ове резолуције је напад на самосталност институција БиХ, на начин доношења одлука у заједничким институцијама. Ово је само пут ка стварању унитарне државе што се може превести као мајоризација у смислу претварања БиХ у власништво само једног народа и жигосање Републике Српске као геноцидне творевине и српског народа као геноцидног", указао је професор уставног права.

Жеље иницијатора писања ове такозване резолуције и њеног евентуалног изгласавања, рекао је Каран, веома је јасна, смишљена и провидна и води само ка једном - да се српском народу додели "знамење" које чак ни Немачка није понела, упркос свим страхотама које је починила у 20. веку, а данас се бесрамно појављује управо као један од њених предлагача.

Подсетивши на геноцид који је Немачка починила у Намибији, Каран је рекао да су историчари потврдили да је немачки генерал Лотар фон Трота, који је послат у Африку да угуши устанак народа Хереро 1904. године, наложио својој војсци да збришу цело племе. Он је додао да је тада, према историјским подацима, убијено око 65.000 припадника народа Хереро и најмање 10.000 чланова народа Нама, истичући да се зло заборавом не може сахранити као да није ни постојало, јер постоје историјске чињенице и подаци.

"А тек када се сетимо Другог светског рата и посљедица највећег зла 20. века - фашизма, чији је један од рехабилитатора управо Баварац Кристијан Шмит који седи у Сарајеву и лажно се представља као високи представник. Фашисти су тада убили око 60 милиона људи. Током Другог светског рата Немачка је извршила геноцид над српским становништвом, када је убијено између 900.000 и 1.200.000 Срба на подручју НДХ и остатка окупиране Југославије", указује Каран, истичући:

"Службени извештај Демократске Федеративне Југославије, касније Федералне Народне Републике Југославије, објављен 26. маја 1945, наводи да је укупан број жртава рата (људи свих националности, убијени или умрли као последица рата) износи 1.685.000, а касније је тадашња Државна комисија задужена за утврђивање ратних злочина на простору Југославије утврдила да је број жртава рата 1.706.000."

Он је додао да је комунистичка власт отворено прикривала чињеницу о страдању Срба у Другом светском рату који су поднели највећу жртву, па је истицано да је реч о страдању народа и народности, као што су скривана и стратишта попут Пребиловаца, Козаре, Старог Брода, Сајмишта у Београду, Пага...

"Највећу жртву и у Првом и у Другом светском рату, као и последњем Одбрамбено-отаџбинском поднели су Срби. Зато они данас и сметају потомцима фашиста, па је пред српским народом и Републиком Српском активиран још један отровни механизам с циљем унитаризације БиХ и анатемисања српског антифашистичког и слободарског народа"- нагласио је Каран.

"Подсећам на Извештај Независне међународне комисије за истраживање, којом је руководио израелски историчар Гидеон Грајф, страдања свих народа у сребреничкој регији у периоду од 1992. до 1995. године у којем је јасно утврђена сразмера жртава на свим странама, као и да је термин 'геноцид' за Сребреницу нетачан и неприхватљив",  нагласио је Каран.

Према његовим речима, овај извештај представља целовито и истинито сагледавање ратних догађаја у сребреничкој регији, али и у целој БиХ, те доприноси јачању поверења и толеранције међу народима у БиХ, коначном помирењу и суживоту садашњих и будућих генерација.

Имајући у виду далекосежне последице могућег усвајање једне овакве резолуције, а које неминовно воде ка политичком обрачуну са припадницима српског народа, Каран најављује да ће институције Републике Српске дати одлучан одговор на овај нечувени акт којим би цијели један народ био жигосан.

image