Почела промоција ХПВ вакцина: Вакцинисано 5,6 одсто младих, које су њихове дилеме

Прву дозу деветовалентне вакцине против обољења изазваних ХПВ вирусом примило је укупно 36.888 деце у Србији а од тога је 75,8 одсто девојчица, а 24,2 одсто дечака, подаци су Института за јавно здравље "Др Милан Јовановић Батут" закључно са 12. априлом ове године.

Када се узме у обзир да у Србији живи 666.000 деце и младих узраста од 9 до 19 година, јасно је да је обухват вакцинацијом веома мали. 

Из "Батута" за РТ Балкан откривају да проценат обухваћених првом дозом ХПВ вакцине у 10 генерација, које имају право на бесплатно цепиво, износи свега 5,6 одсто. 

Немац примио 217 вакцина против ковида

"Број деце узраста 9 до 14 година који је примио прву дозу ХПВ вакцине износи 20.839, од којих је 59,2 одсто потпуно вакцинисано и другом дозом. Број деце узраста 15 до 19 година који је примио прву дозу
ХПВ вакцине износи 16.049, од којих је 65 одсто потпуно вакцинисано са три дозе, у складу са узрастом", наводе из Института за јавно здравље "Батут".

Они додају да је различит обухват на нивоу округа и да је највиши, тј. преко осам одсто у Зајечарском и Борском и Јужнобачком округу, а најнижи, испод два одсто, на територији надлежности Завода за јавно здравље Нови Пазар, Пчињском и Јабланичком округу.

Поред вакцинације деце узраста 9 до 19 година, 4. априла почела је и вакцинација студената узраста 19 до 26 година. Акција се спроводи у Београду, Нишу, Крагујевцу и Новом Саду, а прву дозу "Гардасил 9 вакцине" која се даје свуда у свету, према наводима "Батута" примило је око 1.700 студената.

Ови подаци су, сасвим сигурно, један од разлога покретања кампање за бесплатно вакцинисање против ХПВ вируса у домовима здравља о којој су информисане и образовне установе које позивају родитеље да се информишу о новој вакцини која није обавезна. 

Како је дошло до страха од вакцинације и чега се родитељи и млади људи највише плаше?

Сваког дана три жене умру од карцинома грлића материце

Александра Пикула, специјалиста гинекологије и акушерства и цитолог у ГАК "Народни фронт" за РТ Балкан упозорава да се сваког дана у Србији 10 жена разболи, а три умру од карцинома грлића материце.

"По стопи обољевања од рака грлића материце, Србија је 2012. године била прва у Европи, а 2020. године смо пети, док смо по стопи морталитета други", алармира она.

Проблем је вишеструк а страх од вакцинације производ је, како каже др Пикула, незнања и деловања "антиваксерског лобија". Такође, упозорава она, постоји отпор према превентивним годишњим прегледима који спадају на терет државе.

"Србија има организоване скрининг прегледе у циљу превенције настанка рака грлића материце и успостављања тачне дијагнозе, али одзив никада није био већи од 20 одсто, док је нпр. у Словенији 70 одсто", примећује наша саговорница.

Алексић: Жртве морају добити сатисфакцију за ратни злочин НАТО-а

Зато као последицу, како каже, имамо 500 жена које су преминуле од рака грлића материце (податак за 2021. годину), док је исте године оболело 1100 жена.

Пикула подсећа да је вакцина бесплатна за све до 26. године живота и да је сигурна и безбедна за употребу, што је потврдило 16.000 различитих студија.

"Вакцина постоји од 2006. године (у Србији од 2018.) и састоји се од медицинских гљива. Не садржи никакве вирусе ни геноме и ниједно испитивање до сада није показало веће компликације осим стандардних реакција на вакцинацију - бол и повишену температуру", наглашава др Пикула.

Код педијатра по савет

Наш избор

Грујичић за РТ Балкан о Путиновој вакцини против рака: Русија је по питању онкологије у 22. веку

Подизање свести о значају ХПВ вакцинације, како сматрају стручњаци, значајно је у циљу постизања што већег обухвата овом изузетно ефективном и безбедном вакцином која штити од инфекције најчешћим типовима хуманог папилома вируса која је повезана са настанком око 90 одсто случајева рака грлића материце, али и других карцинома, као што су карцином вулве и вагине код жена, карциноми ануса, усне дупље и ждрела који се могу јавити код оба пола и карцинома пениса код мушкараца.

Поред тога, наведена вакцина пружа и заштиту од инфекције типовима ХПВ који су најчешћи узрочници полних брадавица код оба пола.

Из Института за за јавно здравље "Др Милан Јовановић Батут" објашњавају да је веома значајна улога изабраних педијатара, чија препорука представља један од најзначајнијих фактора који утичу на одлуку родитеља да вакцинишу своју децу.

"Ту је и промоција вакцинације у заједници кроз активности које на нивоу општина спроводе домови здравља у сарадњи са надлежним институтима и заводима за јавно здравље", закључују представници Института.