Србија и Балкан
Има ли Црна Гора још једног Лепосавића? Спајић још ћути о Сребреници, време му цури
Притисак расте, питање је до када ће НВО у Подгорици или амбасаде, свеједно, моћи да чекају, када ће изгубити стрпљење и када ће у питање доћи Спајићева премијерска каријера
Шта год да наредних дана учини у питању коспонзорства срамне резолуције о Сребреници, Милојку Спајићу и Влади Црне Горе не пише се добро.
На једној страни чекају их буљук НВО, амерички, немачки и британски амбасадори у Подгорици, притисак комшија од Албаније и "Косова" до Северне Македоније, Хрватске, Словеније као и сарајевског дела БиХ, a на другој страни – сопствени народ.
Премијер Спајић прекјуче је одбио да директно одговори на питање да ли ће његова Влада бити један од коспонзора резолуције која би почетком маја требало да се нађе на дневном реду Генералне скупштине УН. Питање је, међутим, до када ће тај тренутак моћи да одлаже.
Притисак расте, питање је до када ће НВО у Подгорици или амбасаде, свеједно, моћи да чекају, када ће изгубити стрпљење и када ће се под знаком питања наћи и његова фотеља. Занимљиво, "Глас Америке" јуче је објавио како се очекује да ће Влада Црне Горе одлуку о коспонзорству донети "на наредној редовној седници".
Како то знају, "Глас Америке" није објавио.
"Разумијем питања ове врсте, не желим да одговорам на ова питања данас, јер је данашња тема битна за Црну Гору", рекао је јуче Спајић говорећи на конференцији за медије о инфраструктурним пројектима у Црној Гори о иницијативи 75 невладиних организација и опозиције да се Црна Гора придружи САД, Немачкој, као и земљама региона које су најавиле да ће подржати резолуцију покренуту од стране Немачке и Руанде о "геноциду" у Сребреници којом би печат геноцида био стављен на читав српски народ.
Питање коспонзорства резолуције остало је без одговора и на последњој седници Владе Црне Горе а на њега није директно одговорио ни председник државе Јаков Милатовић чија је позиција у овом случају, што би рекао Дритан Абазовић, доста релаксиранија.
Милатовић је прекјуче у друштву Наташе Пирц Мусар, председнице Словеније, која је један од коспонзора резолуције, кратко рекао да је то "питање за Владу" као и да "Црна Гора има државни став".
Истом приликом, Милатовић је добио и пријатељски савет од председнице Словеније која је, после става да око "геноцида" – "никакве расправе нема и не сме је ни бити", рекла да ја најважније "какву поруку преносимо генерацијама које долазе после нас".
"То је тешка ствар, али треба признати шта смо урадили у прошлости, да би ишли у будућност. То је моја искрена порука људима у Црној Гори", рекла је председница Словеније.
Иначе, осим НВО, резолуцију су подржали и Бошњачко веће ЦГ, Бошњачка странка, Либерална партија, ДПС, СДП Црне Горе, СД као и коалиција Албанска алијанса.
Црногорске НВО тврде да "резолуција није усмерена против било ког народа", као и да је то "очигледно из њеног текста".
Црногорске власти суочавају се, иначе, већ трећи или четврти пут са питањем Сребренице за само последњих петнаестак година. Скупштина Црне Горе је 2009. године усвојила Декларацију о прихватању резолуције Европског парламента о Сребреници, а 2021. и Резолуцију о забрани негирања геноцида у Сребреници за коју је гласала већина од 55 посланика, 19 је било против, а седморо уздржано.
У поменутој Декларацији о прихватању резолуције Европског парламента о Сребреници, усвојеној у НС ЦГ 9. јула 2009. године, а коју је потписао Ранко Кривокапић реч "геноцид" се не помиње, већ се наводи да "Скупштина Црне Горе и овим поводом најоштрије осуђује злочин почињен над преко 8.000 цивила у Сребреници у периоду између 11. и 19. јула 1995. године као и сва друга злодјела почињена током сукоба 1991–2001. године на просторима бивше Југославије".
Годину дана после промена 30. августа 2020, Скупштина Црне Горе, део тридесетоавгустовске већине уз помоћ ДПС-а, изгласала је "Резолуцију о забрани негирања геноцида у Сребреници". За резолуцију тада су гласали посланици ДПС-а ни чијем је челу још био Мило Ђукановић, као и СДП, СД, Бошњачка и албанске странке а из владајуће већине посланици Демократске Црне Горе као УРЕ Дритана Абазовића. Против су били посланици ДФ-а.
"Забрањује се јавно негирање постојања или умањење геноцида у Сребреници. Потврђује се ријешеност државе Црне Горе да у будућности спријечи геноцид и друге озбиљне злочине", наведено је у тада усвојеној резолуцији којом је Скупштина Црне Горе и фактички потврдила да је у Сребреници 1995. године почињен "геноцид".
На седници Скупштине Црне Горе тада је смењен министар правде, људских и мањинских права Владимир Лепосавић због "негирања геноцида у Сребреници". За његову смену, на предлог премијера Здравка Кривокапића тада су уз опозиционе странке ДПС, СДП, СД, БС и албанске партије гласали и посланици УРЕ, Демократе су били уздржани а против разрешења Лепосавића било је 27 посланика ДФ.
"Уопште не могу да признам или не признам догађај о којем немам сазнања. Ја сам спреман да признам да је у Сребреници учињен злочин геноцида када се то и недвосмислено утврди", реченица је коју је министар Лепосавић изговорио током министарског сата у Скупштини 26. марта 2021. године, одговарајући на посланичко питање Андрије Николића из ДПС-а да ли је, као министар правде и људских и мањинских права, спреман да призна да се у Сребреници догодио геноцид.
Пре Лепосавића и посланик владајућег Демократског фронта Јован Вучуровић рекао је током скупштинске расправе да не признаје геноцид у Сребреници.
После изјава Лепосавића, јавили су се амбасадори Велике Британије у Црној Гори и БиХ Карен Медокс и Мет Филд који су саопштили да је "геноцид неупитан", а амбасадор Немачке Роберт Вебер указао је "на болно искуство своје државе током Другог светског рата које је изазвано тоталитаризмом".
Црногорски министар тада се нашао под рафалном паљбом и НВО сектора али и амбасадора од ЕУ до САД, жестоко су га тада осудиле и "Мајке Сребренице и Жепе", али и "Удружење жртава и сведока геноцида".
Под каквом ће се тек паљбом наћи Милојко Спајић ако он и његова Влада на наредној седници не донесу за Америку и ЕУ очекивану одлуку о коспонзорству, може се само замислити. Као што се може замислити како ће, у супротном, реаговати они захваљујући чијим је гласовима његова Влада изабрана, и посебно они чијим је гласовима Јаков Милатовић постао председник на прагу лета 2023. године.
