Србија и Балкан
Лицемерје словеначке председнице у Приштини: Погурала у СЕ "лажну државу" – лажним аргументима
Словенија "снажно подржава евро-атлантске интеграције Косова", поручила је Наташа Пирц Мусар
Председница Словеније Наташа Пирц Мусар одлучила се за дводневну посету Космету, осванувши у понедељак у Приштини у наручју Вјосе Османи. Формални разлог за посету гошће из Љубљане било је учешће на међународној конференцији посвећеној положају жена, где је главна звезда путем видео-линка била – Хилари Клинтон. Тајминг доласка Пирц Мусарове био је савршено темпиран – непосредно уочи одлучивања Савета Европе хоће ли примити тзв. Косово у своје чланство, о чему се води спор између Србије и власти у Приштини, с обзиром да Београд инсистира да је Космет српска покрајина и да као таква не може бити примљена у Савет Европе где су чланице искључиво државе.
Уз то пет чланица Европске уније и више од половине чланица УН не признају Космет за државу. Чак ни Међународни суд правде у Хагу, у консултативном мишљењу које је издао, нигде није одлучио да је Косово независна држава. Без обзира на наведене чињенице, многе чланице ЕУ подржавају чланство Космета у Савету Европе, упркос чињеници да тиме крше међународно право, али и обавезе према Србији. Међу њима је и словеначки политички врх.
Све то је прилично гласно и јасно потврдила и словеначка председница приликом своје посете Приштини.
Током састанка са колегиницом Османи истакла је да Словенија "снажно подржава евро-атлантске интеграције Косова" (дакле улазак Космета и у НАТО пакт) јер је то "кључно за стабилност читавог региона".
Пирц Мусарова се током посете Космету у Приштини састала и са председником Албаније Бајрамом Бегајем. Тако је, како извештавају љубљански медији, словеначка председница постигла својеврстан рекорд, пошто се током једне једине посете састала са чак двојицом "шефова албанских држава" – како из матице Албаније тако и Космета; другим речима, још једне албанске, марионетске творевине, налик некадашњој "држави Манџуко" чији настанак је на територију Србије после бомбардовања 1999. године, кршећи међународно право, помогао западни део "међународне заједнице", при чему је Словенија, подсетимо, 2008. имала водећу улогу као председавајућа Европске уније.
Упркос евидентним кршењима међународног права, председница Словеније, по струци правница, у том очитом насиљу над међународним правом, почињеног и у процесу једностраног отцепљења дела суверене територије Србије и поступања према српској покрајини као "независној држави", сада кандидату за Савет Европе – види "напредак, који ће донети мир". Током посете се, међутим, није осврнула на захтев који је чак и њен претходник Борут Пахор јавно изнео у јесен 2022. године – а то је да је Приштина одавно морала да оснује Заједницу српских општина.
Али то није најгоре.
Она је у изјави за РТВ Словенија објаснила да пријем Косова у Савет Европе подржава "не само због политике на Косову, већ због људи који ће последњи у Европи добити приступ Европском суду људска права"(ЕСЉП). Њена тврдња, ипак, није сасвим тачна. Ни Белорусија нема приступ ЕСЉП, а нема ни Ватикан, из својих разлога. Али што се тиче Космета, ситуација није тако суморна, као што је покушала да прикаже председница Словеније.
Приштинске власти су се тек 2022. године пријавиле за чланство у Савету Европе (Србија је чланица од 2004.), али то не значи да је пут ка Европском суду за људска права био затворен за становнике Космета, како је лажно представила словеначка председница. Грађани који живе на Космету имају право да се обрате Европском суду за људска права, иако Приштина није званични потписник Европске конвенције о људским правима (ЕКЉП). Наиме, устав отцепљене српске покрајине изричито наводи ЕКЉП као директно применљиву конвенцију у правном систему и преовлађујућу над националним законодавством.
Тезу да је у интересу Срба да Космет постане чланица НАТО-а и ЕУ, а пре тога Савета Европе шире западни центри моћи који теже да Србију територијално смање и тако је "казне" за отпор тим истим центрима у прошлости.
"Земље које потпишу Европску конвенцију о људским правима, када постану чланице Савета Европе, обавезују се да штите основна права и слободе појединаца, владавину права и демократију. Мањинске заједнице једне земље такође имају користи од чланства у овој међународној организацији, каже за Радио Слободна Европа (РСЕ) Софија Тодоровић из Иницијативе младих за људска права у Београду", наводи познато америчко медијско трубило.
Да би Приштина већ данас, и без чланства у Савету Европе, уколико би се придржавала прописа које је сама усвојила, а пре свега Резолуције СБ УН 1244/99, морала да води рачуна о повратку свих избеглица и заштити свих мањина, укључујући и примену стандарда Европског суда за људска права – на Западу сви ћуте. А управо због свих тих незаконитости, и посебно због сталног кршења права српске мањине на Космету од стране приштинских влада, све то је притисак који утиче да се смањује број Срба одлучних да чувају огњишта својих предака. О свему томе словеначка председница није прозборила ни реч.
Али је зато у друштву Османијеве срчано подржала кандидатуру Борута Пахора за наследника Мирослава Лајчака на месту представника ЕУ за дијалог између Београда у Приштине.
Земљаци су прегалаштво своје председнице усмерено против суверенитета Србије на домаћим друштвенима мрежама наградили опаском да је "Пирц Мусарова на Балкану опет само дрек мешала".
