Србија и Балкан
Како су босански муслимани поделили Јевреје: "Порицатељи геноцида" у Сребреници и они други
Ставове израелских стручњака, попут Ефраима Зурофа, Јехуде Бауера или Гидеона Грајфа о злочину у Сребреници нападали су и њихови сународници Јевреји који су им приписивали "ревизионизам" и "порицање геноцида"
Професор права на универзитетима Корнел и Колумбија Менахем Розенсафт, син преживелих логораша из Аушвица и Берген-Белцена, недавно је полемисао са израелским историчаром и директором центра "Симон Визентал" Ефраимом Зурофом због његовог става да није било геноцида у Сребреници.
Менахем Зурофа назива "порицатељем геноцида" и објашњава у тексту објављеном на порталу "Тајмс ов Израел" како су "босански четници", како их назива, извршили геноцид над 8.000 муслимана тежећи још од распада СФРЈ да оснују своју "пан-српску" државу, због чега су и спровели "дивљачку кампању" да се отарасе Бошњака и Хрвата са већински српских територија.
Одсуство било какве емпатије за српски народ који је био жртва геноцида у Другом светском рату, када су страдале стотине хиљада не само мушкараца, него и жена и деце, као и одсуство било какве емпатије за страдање Срба током ратова деведесетих година, врло је упадљиво.
Не због ауторовог става о Сребреници. Већ због његовог принципа који излаже у овом тексту: "не могу мирне савести да осуђујем починиоце геноцида у коме су погинули мој брат, деда и бака осим ако не осудим и починиоце свих других дела геноцида… не могу мирне савести да жалим мог брата као жртву геноцида, ако исто тако не жалим и све друге жртве геноцида".
Професор Менахем замера свом сународнику Зурофу што се није позвао на пресуде међународних судова о Сребреници и да релативизује појам геноцида када је у "Џерузалем посту" недавно написао да "свако ко је упознат са тим догађајем, као и оригиналном дефиницијом геноцида добро зна да се злочин који су починиле српске снаге не уклапа у дефиницију геноцида".
Могло би се само спекулисати колико је професор Менахем упознат са тим догађајем, али непобитна је чињеница да је добро упознат са радом Меморијалног центра Поточари.
Како је известио Асошијејтед прес, професор Менахем је прошле године, као главни саветник Светског јеврејског конгреса, предводио јеврејску делегацију која је учествовала на јулској комеморацији у Сребреници.
"Ако ми као Јевреји и као муслимани схватимо да нас удружује бол, можемо конструктивно да радимо на томе како бисмо створили свет изван патње у којој (геноцид) постаје незамислив", рекао је Розенсафт на конференцији у Сребреници посвећеној "очувању колективног сећања на жртве геноцида и супротстављању порицању Холокауста и геноцида".
У Сребреници је Менахем био и крајем јануара ове године, када су делегације Јевреја и муслимана обележиле Међународни дан сећања на жртве Холокауста и из Сребренице покренуле иницијативу чији је циљ "заговарање мира и спречавање будућих геноцида", како је пренео "Тајмс ов Израел".
На овом догађају, председник Јеврејске заједнице у БиХ Јакоб Финци изјавио је да се нада да ће Уједињене нације прогласити 11. јул за дан сећања на жртве "масакра" у Сребреници.
А како ствари стоје са Зурофом?
У тексту у "Џерузалем посту" на који је реаговао Менахем, он пише да постоји тенденција поређења свега и свачега са Холокаустом, као и да се појам геноцид све чешће употребљава за случајеве који то нису.
"Последњих деценија оптужбе за геноцид постале су политичко оруђе које се користи против непријатеља да би се остварила географска и/или финансијска добит уз тражење изгубљене територије и/или репарације за насталу штету".
Зуроф је у овом тексту указао на нешто што је сународник професор права заборавио да помене: да је Генерална скупштина Уједињених нација раније само једногласно доносила одлуке о геноциду јер се ради о најтежој квалификацији за коју је потребно пажљиво разматрање и једногласни договор, како је образложио. Назвати Сребреницу геноцидом без таквог консензуса значило би не само прекинути традицију већ и замаглити значај појма, навео је Зуроф.
"Коначно, могуће последице за Израел су посебно забрињавајуће. Образложење коришћено у овој резолуцији би се врло лако могло погрешно применити на друге сукобе, укључујући и акције Израела у Гази. Такав преседан ризикује политичку злоупотребу термина геноцид", написао је Зуроф, а критиковао Менахем.
Због "порицања геноцида у Сребреници" 2019. проблематизован је и угледни стручњак за Холокауст и саветник Јад Вашема Јехуда Бауер који је такође за српске медије 2015. изјавио да се не би сложио са дефиницијом да се у Сребреници догодио геноцид, али и да је масовних убистава било на свим странама тих деведесетих година прошлог века.
Његова изјава где понавља овакав став емитована је недавно као најава за документарац о Сребреници.
Професор Израел Черни, директор Института за Холокауст и геноцид у Јерусалиму у ауторском коментару из 2019. написао је да га је узнемирио извештај "Хареца" да "израелски стручњаци и бивши запослени Јад Вашема сада помажу српским ревизионистима из Републике Српске који поричу геноцид над Бошњацима, или у случају професора Јехуде Бауера негирају да су масовна убиства у Сребреници представљала геноцид".
Он је извештај "Хареца", са којим се слаже, хтео да допуни информацијом о "израелском присуству у Сребреници", па је написао да је у јулу 2007. године сазвао конференцију Међународне асоцијације стручњака за геноцид (ИАГС) управо у Сребреници.
Јеврејин се налазио и на челу Независне међународне комисије за истраживање страдања свих народа у сребреничкој регији од 1992. до 1995. године, коју је формирала РС, а која је утврдила да највећи број тела особа које су могле садржавати примарне гробнице не прелази 3.715.
Био је то Гидеон Грајф који је 2022. покушавао да објасни за "Харец" да се не баве извртањем историјских чињеница и да се са уважавањем односе према свакој жртви.
Међутим, како ни он није мишљења да је злочин у Сребреници геноцид, у израелском медију на његов рад и изјаве осврнуо се (поново) Менахем Розенсафт, који је тада био на функцији извршног потпредседника Светског јеврејског конгреса, а који је рекао да никакво врдање и софизми с Грајфове стране не могу да промене "фундаменталну чињеницу да су параметри злочина геноцида наведени у Конвенцији о геноциду и да су их узастопни судови више пута и доследно примењивали на Сребреницу".
Даљи обрт био је већ бизаран: због ставова о Сребреници немачка влада, осетљива ваљда на "порицатеље геноцида", одустала је од давања националног признања израелском историчару Грајфу.
Неколико година касније, у ове наше дане, у још бизарнијем обрту, Немачка постаје један од два иницијатора резолуције о геноциду.
