Србија и Балкан
РТРС: Стварни број страдалих у Сребрници много мањи, међу "жртвама" и живи људи
Име Јусуфа Смајловића уписано је међу сребреничке жртве на меморијалном зиду у Поточарима, а он се након успостављања двоетничке власти у Сребреници вратио и радио као возач, тврди председник Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила из Сребренице
Међу уписаних 8.372 страдалих сребреничких Бошњака на меморијалном зиду у Поточарима има људи који су још живи, истакао је председник Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила из Сребренице Бранимир Којић, преноси РТРС.
"Име Јусуфа Смајловића уписано је међу сребреничке жртве на меморијалном зиду у Поточарима, а он се након успостављања двоетничке власти у Сребреници вратио и радио као возач начелника општине. Као возач у општини пре неколико година је пензионисан и живи недалеко од највећег муслиманског војничког гробља у Европи, које се налази у његовом селу", навео је Којић за Срну.
Којић је изјавио да сви релевантни историјски подаци и докази говоре да у јулу 1995. године око Сребренице није страдало осам хиљада Бошњака, колико је наведено на меморијалном камену у Поточарима, који је прво постављен, па се годинама на различите начине покушава доћи до тог броја жртава.
Додао је да упркос свим настојањима и малверзацијама, ни за 20 година бошњачка страна није успела да обезбеди задати број жртава.
До сада је, према бошњачким изворима, у Поточарима укопана 6.751 жртва, међу којима је свега неколико цивила страдалих у борбеним дејствима или су били у војној колони која се пробијала кроз положаје Војске Републике Српске према Тузли.
Којић је истакао да поседује списак из 2003. године са именима 79 живих Бошњака уписаних међу жртвама из јула 1995. године.
Према његовим речима, најављено доношење резолуције о Сребреници у Генералној скупштини УН само је наставак или анекс ширег пројекта сатанизације српског народа, што је део западне стратегије за укидање Републике Српске, отимање Косова и Метохије и слабљење Србије.
Тиме, рекао је он, желе показати своју надмоћ и доминацију у свету занемарујући чињенице и историјску истину односно оправдавајући тиме НАТО бомбардовање Републике Српске и Србије.
Којић је указао на општепознату чињеницу да међу укопанима у бошњачком војничком гробљу у Поточарима нису само страдали из јула 1995. године, због чега се форсира изгласавање спорне резолуције, већ су ту и посмртни остаци муслиманских бораца погинулих током целог рата у Сребреници чији су скелети ископавани, вожени у Тузлу и укопавани као жртве из 1995. године.
"То потврђују двоструки нишани, јер су у сеоским гробљима остали нишани многих погинулих током рата чији су посмртни остаци пренесени у Поточаре и ту су им подигнути други нишани. Такође, у војничко гробље укопани су многи родитељи бошњачких војника који су умрли након рата, а испољили су жељу да буду укопани поред своје деце. Воде се као ратне жртве и тај број није занемарив", појаснио је Којић.
Он је навео да нишани на муслиманском гробљу у Поточарима представљају лажни утисак о броју жртава за неупућене странце који ту долазе, јер они не знају да се поред гроба сваког укопаног постављају по два нишана, тако да је дупло више нишана од хумки.
Да се међу бошњачке жртве из 1995. године укопавају умрли сродници муслиманских војника, Срни је раније потврдио и бивши директор Меморијалног центра Мерсед Смајловић.
Којић је напоменуо да су у Поточаре пренесени и посмртни остаци Суље Суљагића, оца актуелног директора овог центра Емира Суљагића, а он је погинуо 24. децембра 1992. године у Вољавици код Братунца, где је био укопан, али је у јулу 2005. године у Поточарима укопан као наводна сребреничка жртва из 1995.
Таквих случајева има више стотина, што доказују и имена погинулих током рата на спомен-плочама у муслиманским селима око Братунца и Сребренице, а иста та имена се налазе уклесана и на меморијални камен у Поточарима, где су пренесени њихови остаци и подигнути други нишани.
Када се све ово сабере долази се до сазнања да је стварни број бошњачких жртава из јула 1995. године много или двоструко мањи од задатог броја уписаног на поточарски меморијални камен, наводи Којић.
У Поточарима сахрањени и ратни злочинци
Којић је рекао да су међу онима који су укопани у Поточарима многи који су починили масовне злочине над српским цивилним становништвом у селима око Сребренице, Братунца и Милића.
Како је истакао, њима високи и други међународни представници у БиХ, амбасадори и дипломате редовно долазе да одају пошту, а никада се нису удостојили да одају почаст невино страдалим српским цивилима у Подравању, Ратковићима, Бјеловцу, Кравици и другим српским селима која су попалили, а становништво побили управо они који почивају у Поточарима.
"Пре две године спречили смо покушај бошњачке стране да се сви неидентификовани посмртни остаци из костурница у БиХ укопају у Поточарима као сребреничке жртве, иако није познато да ли међу њима уопште има сребреничких или су то српске или хрватске жртве", нагласио је Којић.
Он је напоменуо да се годинама чека на идентификацију српских жртава и да се потражује још 1.600 несталих Срба, од којих 49 из Сребренице.
"Несхватљиво је да се сваке године када почну припреме за комеморацију 11. јула у Поточарима, пронађу и одмах идентификују посмртни остаци наводних бошњачких жртава из Сребренице, а да је само једном за четири године организовано ископавање и тражење српских жртава у овој општини, и то неуспешно", указао је Којић.
Запад игнорише српске жртве
Којић је оценио да све то показује да је Сребреница пројекат који Запад плански реализује одређеном динамиком ради даљег окривљавања и сатанизације Срба, те оправдавања пристрасности и агресије НАТО-а на Републику Српску и Србију.
Он је истакао да српска страна износи аргументе и чињенице, а Запад пристрасне политичке оцене о ратним збивањима у БиХ.
"Уместо демилитаризације, Унпрофор је достављао оружје сребреничким Бошњацима, а да би се спречило истраживање, доказивање и изношење истине о карактеру рата у БиХ и улози међународне заједнице, односно Запада и НАТО-а у рату у БиХ, наметнут је закон о забрани негирања геноцида", указао је Којић додавши да истина свакодневно излази на површину упркос настојању Бошњака и Запада да то спрече.
Навео је да бошњачка страна комерцијализује жртве, обмањује јавност тиме што их након ексхумације и идентификације у Тузли, одвози у Високо, затим у Сарајево, па у Сребреницу правећи промоције од којих многи добро зарађују на рачун међународне заједнице, која то добрим делом финансира.
"Представници међународних организација, западне дипломате и високи представници потпуно игноришу и ниподаштавају српске жртве", река је Којић и закључио да то "довољно говори о односу, искрености, објективности и намерама хегемонистичког Запада".
VV inauguration
