Правници кажу "рес јудиката": Да ли Сарајево може да тражи ревизију пресуде и одштету од Србије?

Најаве министра спољних послова у Савету министара БиХ Елмедина Конаковића да ће тражити исплату ратне штете од Србије, као и обнову ревизије пресуде против Србије, немају правно утемељење и служе искључиво у дневнополитичке сврхе, указују саговорници РТ Балкан.

Професор међународног права на Факултету политичких наука у Бањалуци Милош Шолаја оцењује да је, гледано са аспекта међународног права, то немогуће.

"Пресуда је донета и то је завршена ствар. Једино се може извршити ревизија у случају откривања нових чињеница. Међутим, ово што сада покушавају са резолуцијом нису нове чињенице, већ коришћење старих чињеница у манипулативно-политичке, а слободно могу рећи и у дневнополитичке сврхе. Иако није правно могуће, када имате иза себе силу и 'јаку залеђину', све је могуће", указује Шолаја.

Он додаје да тако нешто није могуће ни да аспекта унутрашњег права, према којем такве одлуке морају да се доносе консензусом у председништву БиХ.

"То је гледано са аспекта међународног права, са аспекта унутрашњег права немогуће је да се покрене ревизија пресуде уколико захтев не поднесе држава  чланица Уједињених нација као странка у Међународном суду правде. Босна и Херцеговина као међународноправни субјект, због унутрашњих правних односа не би могла да постигне консензус око захтева за ревизију или тужбе против Србије. Неопходна унутрашња сагласност значи и сагласност Срба из Републике Српске, али и Хрвата. Није довољно да само Бошњаци то одлуче. Мислим да је то оправдање за бираче, али то је готова ствар и у домену утопије", истиче Шолаја.

"Квака 22", или: Зашто правно није могуће

Шеф катедре за међународно право и међународне односе правног факултета Универзитета у Београду Бранко Ракић детаљно објашњава због чега ово правно гледано није могуће.

"У статуту Међународног суда правде, ако мисли на ревизију тог процеса, који је завршен пресудом, мислим фебруара 2007. године, постоји могућност то је члан 61. ревизије поступка у одређеним случајевима прописаним тим чланом. У овом случају је то неприменљиво по више основа. Наиме, да би се тражила ревизија мора да буде откривена нека чињеница одлучујећег карактера, која у време доношења пресуде није била позната суду у страни која тражи ревизију", наводи Ракић.

Професор Ракић истиче да би требало да суд и бошњачка страна нису знали за "ту неку чињеницу одлучујућег карактера у односу на елементе тадашње тужбе".

"Важно је такође да то незнање не буде  последица непажње, односно немара. Онда би у том случају Суд донео пресуду којом поново отвара тај поступак. Овде таква чињеница не постоји. То што би се изгласавањем у Генералној скупштини Уједињених нација постигло није откриће нове чињенице, већ проглашавање неког дана сећања, никаква нова чињеница у погледу дешавања. Та одлука не потпада под овај члан 61 став 1", указује Ракић, додајући:

"Коначно, постоји још једна ствар, да рокови за захтев ревизије, који су одавно прошли. Ревизија може да се тражи у року од шест месеци од откривања нове чињенице одлучујућег карактера, а друго никав захтев за ревизију не може да буде поднет након више од 10 година од дана пресуде. Фебруара 2017. године је истекао рок за тражење ревизије, ако мисле на то."

Адвокат Срђан Алексић дели мишљење са саговорницима РТ Балкан, истичући да њему, као некоме ко се у пракси бави међународним правом, Конаковићеве претње упућене Србији немају никаквог смисла.

"То је немогуће, о томе је већ заузет судски став. То што они траже није у домену права, већ у домену политике, јер је правно немогуће. Таква питања нису правног карактера, већ су, уколико дође до њих, која су политички протежирани процеси", објашњава адвокат Алексић.

Уколико је прошао предвиђени рок за ревизију након правоснажне пресуде, не постоји могућност за тражење исте без извођења нових доказа, указује Алексић, док професор Ракић објашњава шта то значи у теорији и пракси.

Професор Ракић сматра да Конаковић ни сам не зна о чему говори, као и да је изрекао најаву у политичком смислу, без знања међународног права.

"Мало је глупо да се срамоти и прича ствари којима нема места, а с друге стране, човек у афекту  и жељи да плаши другу страну може свашта да каже", каже Ракић.

Истини за вољу, у биографији министра спољних послова у Савету министара БиХ пише да баш и није стручан, не само за међународно право, него ни за дипломатију, за коју прима плату, будући да је завршио је средњу електротехничку школу, а након рата у БиХ и Факултет спорта и физичког васпитања Универзитета у Сарајеву.

"Ако којим случајем није мислио на ревизију, као правно средство о којем сам говорио, ревизују већ окончаног поступка, него покретање неког новог поступка, онда би се ту сусрели са другом препреком. Ми правници то кажемо рес јудиката (res iudicata, прим. аут. пресуђена ствар), не може два пута да се суди о истој ствари. Ако је идентитет тог тужбеног захтева исти, оно о чему се већ судило, они су толико широко поставили тврдње и захтеве према Србији, тако да тешко да ће ту наћи нешто ново, то је већ пресуђена ствар у сваком сегменту могуће укључености у оно што се погрешно назива геноцидом у Сребреници", истиче професор Ракић.

Алексић наглашава да, ако би, икако, бошњачка страна ипак успела ово питање стави на дневни ред надлежног суда, то би значило најгрубље кршење међународног права.

У питању је, каже адвокат Алексић, то што не успевају у својој замисли везано за резолуцију о Сребреници, па се "хватају за сламку" и полушавају да прете Србима, како би одустали од даљих дипломатских активности у Уједињеним нацијама, са чиме се слажу и професори Ракић и Шолаја.

"Мислим да им неће успети план да се изгласа резолуција, којом би наш народ прогласили геноцидним", каже Алексић.