Србија и Балкан
Цвијановићева: Грубо кршење Дејтонског споразума угрожава даље постојање БиХ
Резолуција о Сребреници представља флагрантно кршење прописане процедуре јер Председништво БиХ, надлежно за вођење спољне политике земље, никада није разматрало питање овог нацрта резолуције нити заузело званичан став, наводи се у писму српског члана Председништва БиХ чланицама УН
Српски члан Председништва БиХ Жељка Цвијановић истакла је да грубо кршење дејтонског уставног аранжмана које почива искључиво на ауторитету силе, као и повлађивање само једном од три народа у БиХ води ка даљим поделама и непосредно угрожава даље постојање земље.
У писму амбасадору мисије Малте при УН Ванеси Фрејзер, чија земља председава СБ УН током априла, као и чланицама Савета безбедности, Цвијановићева је навела да је дубоко уверена да се БиХ може кретати напред само уз стриктно поштовање уставних решења, а да за њену европску будућност могу да буду одговорне њене демократски изабране институције, преноси агенција Срна.
Она је у овом писму које послала у уторак, 23. априла, након што је најављено разматрање резолуције о Сребреници у Генералној скупштини УН, указала и на флагрантно кршење прописане процедуре јер Председништво БиХ, надлежно за вођење спољне политике земље, никада није разматрало питање овог нацрта резолуције нити заузело званичан став.
Цвијановићева је затражила да буде организована хитна седница Савета безбедности УН на којем би објективно била сагледана политичка и безбедносна ситуација у БиХ, и нађена решења за бар нека од питања којима је ова земља оптерећена.
Она је писму истакла да жели да укаже на неке од кључних изазова с којима се БиХ суочава посебно последњих неколико година, а који озбиљно доводе у питање не само њено функционисање, већ и одрживост.
Цвијановићева је подсетила да је БиХ успостављена Општим оквирним споразумом за мир који је 21. новембра 1995. парафиран у Дејтону, а 14. децембра 1995. године потписан у Паризу.
"Значај Општег оквирног, односно, тзв. Дејтонског споразума, огледао се не само у чињеници да је њиме окончан стравичан троипогодишњи грађански рат на овим просторима, већ и у томе што је њиме успостављен политички систем у БиХ у оквиру којег су предвиђени одговарајући демократски, односно консоцијативни механизми којима се обезбеђује равноправно учешће у политичким процесима и заштита уставног положаја њена сва три конститутивна народа – Срба, Хрвата и Бошњака", навела је Цвијановићева.
Она је истакла да је у форми Анекса четири Дејтонског мировног споразума утврђен Устав БиХ којим је БиХ дефинисана као децентрализована држава сачињена од два ентитета – Републике Српске и Федерације БиХ, са прецизном поделом овлашћења између различитих нивоа власти.
"Међутим, готово од њеног конципирања, дејтонска уставна структура изложена је оштрим девијацијама примарно под утицајем иностраног фактора и дела политичких фактора у самој БиХ, при чему је неодрживо правно насиље, које за циљ има претварање БиХ у централизовану и грађанску државу, посебно актуелно последњих неколико година", нагласила је Цвијановићева.
У складу са Анексом 10 Дејтонског мировног споразума предвиђена је функција високог представника за БиХ, чији би основни задатак требало да буде надгледање спровођења цивилног дела Дејтонског мировног споразума, као и пружање подршке домаћим политичким актерима у процесима решавања отворених питања, пише у писму.
Такође, додала је Цвијановићева, у складу са Анексом 10, за избор високог представника неопходна је верификација посредством одговарајуће резолуције Савета безбедности УН.
"Међутим, лице које се тренутно, очигледно лажно, представља као високи представник за БиХ такав облик верификације од Савета безбедности УН никада није добило, па је очигледно реч о противправном деловању лица којег подржава само једна мања група земаља и које своју наводну позицију високог представника базира на аргументу силе", рекла је она.
Истакла је и да је у супротности са Дејтонским мировним споразумом и његовим овлашћењима из Анекса 10 то што је лице које се лажно представља као високи представник за БиХ преузело функцију демократски изабраних институција у БиХ и своју самовољу бесправно настоји да представи као легислативни инструмент.
Према њеним речима, неизабрани, нелегални и нелегитимни странац је запањујућим интервенцијама у кривично законодавство увео било какво оспоравање његове воље идентификовао као кривично дело, настојећи на тај начин да казни "непослушнике", односно да својој вољи у потпуности потчини демократски изабране представнике и институције те земље.
"Други битан моменат кроз који се рефлектује угроженост дејтонског уставног аранжамана, огледа се у статусу и деловању Уставног суда БиХ који, уместо да врши своју функцију заштитника уставног поретка, као и начела уставности и законитости, последњих година се манифестује као 'продужена рука', односно инструмент у рукама високог представника и оних који се тако неосновано представљају", навела је Цвијановићева.
Према члану шест Устава БиХ, Уставни суд сачињавају девет судија, од којих двоје судија долазе из Републике Српске, четворо из Федерације БиХ, док су троје судија странци и њих, уз консултације са Председништвом БиХ, именује председник
Европског суда за људска права.
"Такође, иако је чланом шест Устава БиХ предвиђено да Парламентарна скупштина БиХ, након истека мандата првоименованих судија Уставног суда, законским путем дефинише другачији начин именовања судија које оригинално именује председник Европског суда за људска права, без обзира на бројне иницијативе у том правцу, то се никада није десило из простог разлога што је 'гласачки механизам' у оквиру Уставног суда, који сачињавају бошњачке и судије странци, годинама служио у сврху директне реконфигурације уставне структуре БиХ, наравно, на штету позиције и надлежности ентитета, а поготово Републике Српске", навела је Цвијановићева.
У сваком случају, нагласила је она, деловање неизабраног, нелегалног и нелегитимног странца који се лажно представља као високи представник, као и
деловање Уставног суда са троје страних судија, те који је искључиво у функцији одржавања "протектората" и политике силе, не само да не иду у прилог европском путу БиХ, већ озбиљно нарушавају прерогативе БиХ и као чланице УН.
Она је скренула пажњу и на одређене злоупотребе у области спољне политике, посебно у контексту питања о којима ће расправљати најважнија тела УН у наредном периоду, укључујући и тзв. Нацрт резолуције о међународном дану
размишљања и сећања на геноцид у Сребреници, а који ће се наћи пред Генералном скупштином УН.
"У складу са чланом В3. Устава БиХ, искључиво и једино је Председништво БиХ надлежно за вођење спољне политике земље", нагласила је Цвијановићева.
Међутим, додала је она, Председништво БиХ, које сачињавају три члана - два која се бирају у ФБиХ и један који се бира у Републици Српској, никада није разматрало питање наведеног нацрта резолуције, његове израде или иницирања његовог усвајања и никада по овом питању није заузело званичан став нити усвојило било какву формалну одлуку.
Другим речима, нагласила је она, иако се као номинални предлагачи Нацрта резолуције манифестују СР Немачка и Руанда, уз подршку групе земаља, деловање Сталне мисије БиХ при УН на изради нацрта акта, представљању његовог садржаја и лобирању за његово усвајање, представља нелегалан чин и манифестацију воље само једног народа у БиХ.
"Како је реч о флагрантном кршењу не само прописане процедуре утврђивања и вођења спољне политике, већ и закона у БиХ, обавештавам Вас да ће одговорни за овакво поступање испред БиХ, укључујући и шефа Сталне мисије БиХ при ОУН, бити предмет кривичног поступка пред надлежним органима у земљи, а и желим да вас обавестим да сам покренула у Председништву БиХ и процедуру за његов опозив", нагласила је Цвијановићева.
Савет безбедности УН вечерас ће на седници расправљати о ситуацији у БиХ, објављено је на страници Савета безбедности.
