Србија и Балкан
Зашто, браћо Грци: После Доре Бакојани и гласања у СЕ, Србији још један нож у леђа од Грка?
Расположење грчког народа и расположење грчких политичких елита морало би строго да се разликује, каже за РТ Балкан професор Милош Ковић
"Ми нисмо само гласали за пријем Косова у Савет Европе, већ смо тиме иступили против православне Србије и све то после излагања Доре Бакојани, која је тврдила да је Косово испунило све неопходне услове", објавио је средином априла грчки "Ортодоксос типос", пошто је већина грчких посланика гласала за пријем тзв. Косова у Савет Европе. Истог дана сајт "Олимпија" поставио је питање посланицима који су гласали "за" – "до које су мере спремни да скрнаве историју земље".
"Грчка је осрамоћена гласањем њених посланика за пријем лажне државе Косово у Савет Европе. Реч је о невероватном и национално неприхватљивом гесту да од пет посланика само један гласа против", стоји у тексту "Њузбрејка" који је објавио имена посланика који су гласали "за" и који је похвалио гест посланице Сиризе, Нине Касимати, која је једина била против.
Последње најаве из Њујорка говоре да ће Грчка, после четири гласа за Косово на Скупштини СЕ, на седници Генералне скупштине Уједињених нација гласати за резолуцију о "геноциду" у Сребреници.
"Појавиле су се вести као да је сигурно да ће Грци да гласају за резолуцију. Ја не верујем у то, ја верујем у наше грчке пријатеље, верујем у нашу грчку браћу и верујем у многе друге да ће показати својим гласом колико поштују своје српске пријатеље и позивам их да буду уздржани. Знам да не могу да буду против", навео је синоћ председник Србије Александар Вучић у видеу из Њујорка објављеном на Инстаграму.
Исту могућност данас је поменуо и председник Владе Србије Милош Вучевић, који је додао да је "Србима тешко да разумеју да ће Грци гласати за резолуцију".
"Србима је било мучно да гледају да Гркиња предлаже улазак тзв. Косова у СЕ", рекао је Вучевић за ТВ Прва.
Да ли се заиста може догодити да Србија у два месеца добије трећи нож у леђа од братске Грчке?
"Тешко је унапред говорити о нечему о чему имамо само индиције. Остаје да се надамо да Грчка то неће урадити. А када је реч о покушају да објаснимо такво понашање Атине које смо већ видели у случају Доре Бакојани и повремено у двосмисленим порукама које се шаљу у вези са Косовом, потребно је да се зна да у Грчкој не постоји јединствено мишљење унутар грчких политичких елита. Свако ко је путовао у Грчку зна каква је наклоност грчког народа према Србима и она је заиста преовлађујућа у нечему што је опште јавно мњење", каже за РТ Балкан професор историје на Филозофском факултету у Београду Милош Ковић.
По њему, у Грчкој "постоји део политичке елите која је равнодушна према Србима", а "повремено та равнодушност прераста и у непријатељство".
"У овом тренутку грчке политичке елите налазе се под великим притиском Запада, то је видљиво и у црквеној политици, пре свега политици Цариградске патријаршије у Украјини и у подршци коју део грчке цркве, онај преовлађујући, пружа Цариграду. Реч је дакле о великом притиску под којим се налазе грчке политичке елите, али оне су се увек налазиле под различитим врстама притиска и не видим зашто се сада не би одупрле. Они и сада воде рачуна о својим интересима, о сталном сукобу са Турцима у источном Медитерану и о томе какву ће позицију у том сукобу заузети САД, Британија и друге велике западне силе и према томе одмеравају своје потезе. Чини се, међутим, да је тај део грчке политичке елите доста кратковид, с обзиром на то да не рачуна на Србију и Србе а у балканској политици, кроз историју, више пута су могли да се увере да им је српска подршка много значила", каже Ковић.
Наш саговорник подсећа да се подељеност грчких политичких елита о којој говори, може пратити кроз прошлост.
"Када се српска војска 1915. на 1916. повлачила у правцу Крфа тада су те поделе избиле на површину. Атина је имала прогерманску власт, док је Солун био наклоњенији Србима. Тада је, захваљујући везама са немачком династијом Хоенцолерн, Атина била више непријатељског става према Србима и српској војсци. Тада се и догодило оно што Грци зову 'великом шизмом', практично се север одвојио под управом Елефтериоса Винизелоса, водећег грчког политичара тог времена, великог српског пријатеља. Тада је Солун под влашћу Винизелоса подржавао Србе и Србију, док је југ остао непријатељски. Француска војска морала је практично да заузме Крф да би се тамо искрцала српска војска", подсећа Ковић.
Наш саговорник подвлачи да би морало да се строго разликује расположење грчког народа од грчких политичких елита.
Колико овакав став званичне Атине може да утиче на став Срба према грчком народу?
"Не верујем да ће ово што се сада догађа дубље утицати на односе између два народа. Ти односи су дугорочно братски и пријатељски и постоји читав низ контаката које заиста примарно одређује један пријатељски и истоверни однос између два народа. Свакако да се политика коју воде владе одражава на јавно мњење и то посредно утиче на људе. Било је оваквих искушења и у прошлости, ово није први пут, али то није променило пријатељске односе два народа. Када је реч о владама, мислим да би Влада Србије требало да се држи политике реципроцитета, бар када су у питању грчке политичке елите. Подвлачим, имамо много заједничких интереса и много заједничких искушења, а једно од највећих су амбиције великоалбанског шовинизма које се протежу не само на српске него и на грчке земље", закључује Ковић.
Панајотис: Резолуција је политички притисак на Србију од стране Запада
Павлос Панајотис, истраживач на Универзитету Осло и експерт за грчко-турске односе, за РТ Балкан каже да, за сада, нема званичног саопштења да ли ће Грчка подржати резолуцију о Сребреници.
"Опрезни су после наступа Доре Бакојани у Савету Европе и постоји могућност да ће се на крају суздржати од гласања", додаје он и објашњава да је питање Сребренице "проблематично из више разлога".
"Главно питање – зашто сада и зашто се геноцидом назива нешто што је очигледно ратни злочин, а прави геноцид који су отомански Турци починили над Јерменима се не помиње. Сребреница није геноцид већ разни злочин. Нису убијене жене и деца већ мушкарци који су учествовали у ратним дејствима. Јасно је да је резолуција геополитичко оружје против Србије и начин политичког притиска од стране Запада", сматра Павлос Панајотис.
На одлуку Грчке утицаће и, како каже, изненадна и срамна акција Доре Бакојани, сестре премијера и некадашње министарке спољних послова која је предложила пријем "Косова" у Савет Европе, врло свесна да Приштина није испунила ниједан предуслов и да се њен "предлог" коси са хуманитарним законима, међународним правилима и сваким моралом и етиком.
"Упркос томе, европске силе су одлучиле да не уврсте питање тзв. Косова на министарски састанак Савета Европе и практично су оставили Грчку на цедилу. Са друге стране, грчка јавност је била шокирана и осрамоћена поступком Бакојани и због свега тога могуће је да ће то имати утицаја и на позицију Грчке по питању Сребренице, односно да можда неће учествовати на гласању", каже Панајотис.
