Србија и Балкан
За војску спремни? Хрватска враћа обавезни војни рок, најављени протести и петиције
Годишње би обавезну обуку требало да прође 15.000 младића, а за оне који одбију – постоји други план
Шеснаест година од укидања, Хрватска враћа обавезни војни рок. Војна обавеза за све младиће старије од 18 година требала би да ступи на снагу, с првим даном идуће године.
Министар обране Хрватске Иван Анушић рекао је да је за увођење војног рока све спремно и да се још само чека политичка процедура, преноси ХРТ.
"Између два и три месеца се планира спровођење обавезног служења војнога рока. Оно што је битно нагласити је да смо ми подигнули накнаде, оне су сада 900 евра месечно", рекао је потпредседник Владе Хрватска и министар обране.
Идеја је да се што више младих задржи унутар састава обране, а, према проценама, годишње би обуку требало да прође њих 15.000.
"Сигурносни изазови су такви да стављају пред све нас обавезу промишљања, не само Хрватску, већ и многе земље у свету и Европи, како активирати тај модел", рекао је министар хрватских бранилаца Томо Медвед.
У Хрватској је обавезно служење војног рока укинуто 2008. те је уведено добровољно.
"Та је одлука у том раздобљу била исправна, а нове околности и ново раздобље захтева нове одлуке, према томе, више о детаљима када детаље сазнамо", рекао је председник Одбора за обрану Арсен Баук (СДП).
Тада, пре 16 година, готово 90 посто младих позивало се на приговор савести. Но за оне који сада одбију ставити пушку на раме – постоји други план.
"Носиће се грабуље и мотика, рецимо, вреће када се буду стављали насипи од могућих поплава, носиће се неке друге ствари – оружје неће морати да носе, али ће своју дужност и обавезу према држави морати да одраде", поручује Анушић.
Тај ће део обуке бити задатак састава цивилне заштите. Учиће их, како кажу, вештинама за живот и самозаштити.
"Од пружања прве помоћи, реакције у природним непогодама, несрећама и катастрофама, па све до препознавања различитих облика неконвенционалних претњи и изазова", рекао је пензионисани генерал-пуковник Младен Круљац, потпредседник ХГЗ-а.
Но, за оне који буду служили цивилно – обука ће трајати дуже и уз знатно мање повластица.
Противници потписују петиције: Неуставно, штетно и репресивно
Противници овог потеза хрватских власти, међутим, кажу да је одлука "неуставна, економски штетна и репресивна".
Центар за економско образовање (ЦЕО) позвало је данас Владу Хрватске да одустане од ове, како кажу, штетне одлуке, а у противном најављује правне кораке, укључујући предлог за оцену уставности, тужбу Европском суду за људска права, али и јавне протесте.
Грађани, организације цивилног друштва, синдикати и удружења послодаваца позвани су да се придруже петицији против увођења обавезног војног рока.
Из Иницијативе ЦЕО саопштено је да се петиција може потписати на интернет адреси војнирок.хр, на којој се може наћи и више информација о циљевима и аргументима иницијативе.
У Центру за економско образовање, међутим, сматрају да је овај предлог противуставан, крши Европску конвенцију о људским правима и економски је штетан.
"Позивамо Владу Републике Хрватске да одустане од увођења противуставног, противконвенцијског и економски штетног војног рока. Влада треба да размотри и уведе другачије политике попут ревизије плата војних службеника и успостављања робусне уговорне залихе. То би омогућило оружаним снагама испуњење одбрамбене функције без кршења права и слобода грађана и с мање трошкова за економију", поручују из Иницијативе.
Према Уставу Хрватске, грађани имају право на приговор савести, што им омогућава да, због својих верских или моралних уверења, одбију учествовање у војним дужностима и уместо тога извршавају цивилну службу. Ово право је такође загарантовано чланом 9. Конвенције за заштиту људских права и темељних слобода. Међутим Европски суд за људска права истиче да цивилна служба не сме имати одвраћајући или репресивни учинак, чему се противи најава министра обране Анушића, наглашавају из поменутог центра.
Подсећају да је у пресуди из 2018. године против Јерменије, Суд у Стразбуру закључио да алтернативна служба не сме трајати више од 50 одсто дужине војног рока. У случају Јерменије, где је алтернативна служба трајала готово двоструко дуже од војне, Суд је утврдио повреду чланка 9. Европске конвенције о људским правима. Ова пресуда, кажу из Иницијативе против обавезног војног рока, сугерише да би најављене промене у Хрватској такође представљале кршење права на приговор савести.
Осим кршења права на слободу савести, иницијатива истиче проблем неједнакости пред законом. Према важећем Закону о одбрани, сви држављани између 18 и 55 година (мушкарци) и 50 година (жене) су војни обвезници. Иако жене већ служе у оружаним снагама под истим условима као и мушкарци, закон их изричито ослобађа и обавезе служења војног рока.
Министар Анушић је најавио да ће тако остати и у новом закону, што иницијатива сматра кршењем уставних одредби о једнакости пред законом и равноправности полова.
Иницијатива такође наглашава економске последице војног рока, истичући да би присилно служење имало значајан негативан учинак на тржиште рада.
