"Партибрејкер" Ердоган: Зашто Запад још не слави проширење НАТО-а?

За већину НАТО лидера улазак Финске и Шведске у Алијансу би био разлог за славље. Али, у савезу се, међутим, налази и један "партибрејкер", а то је турски председник Реџеп Тајип Ердоган.

Бајденова радост брзо је прошла, када су лидери ове две земље у Белој кући обелоданили да одустају од деценијске неутралности и тако, како оцењује "Њујорк тајмс", задали "последњи ударац напорима председника Владимира Путина да поткопа алијансу". Јер ни након шест месеци, нордијске земље нису добиле зелено светло.

Благослов за улазак у Северноатлантски савез дало им је 28 чланица, док их Мађарска "пече на тихој ватри" и гласање одлаже за почетак следеће године.
Алијанса, међутим има 30 чланица, а последња, Турска, не пристаје да Шведској и Финској да бланко улазницу у НАТО.

"Председник Турске Реџеп Тајип Ердоган, изнео је примедбе на план и, како страхују западни званичници, можда би био спреман да га одложи још неколико месеци. У сценарију ноћне море, могао би да у потпуности блокира проширење савеза, јер одобрење за то морају одобрити све чланице", пише "Њујорк тајмс", оцењујући да лидер тако настоји да пре турских избора планираних за пролеће, извуче што више уступака од НАТО-а и Сједињених држава.

На састанку са шведским и финским колегама у четвртак у Вашингтону, државни секретар Ентони Блинкен рекао је да је уверен да ће две нације бити примљене.

То ће, како је навео, значајно проширити границу НАТО-а са Русијом и дати Путину, Бајденовим речником, "управо оно што није желео" у обрачуну са Западом због рата у Украјини.

Држећи страну нордијских земаља, Блинкен тврди да су обе државе предузеле конкретне кораке да испуне све своје обавезе, "укључујући и оне које се односе на безбедносне бриге нашег савезника Турске".

Аналитичари и званичници који су овај састанак коментарисали за "Њујорк тајмс" уверени су да се иза маске глатког дипломатског разговора, крије и снажнији напор да се умири Ердоган.

Али, Ердоган се, како наводи овај лист "фиксирао" на подршку нордијских земаља РКК (Радничка партија Курдистана) курдској националистичкој организацији у Турској, коју та земља, као уосталом и САД и Европска унија, сматрају терористичком групом.

Лидер Турске је посебно прстом упро у Шведску, оптужујући је да је "тероростичко гнездо" и захтевао је изручење десетина Курда за које тврди да припадају овој групи.

У уторак је министар спољних послова ове земље упозорио и да његова влада још увек чека да фински лидери јавно обећају да ће укинути ембарго на оружје који је та земља увела Турској након што 2019.године у Сирији покренула операцију против курдских савезника РКК.

Ердоган утврђује доминацију

Без обзира на то што не делује да ће Турци глатко прихватити улазак две земље у алијансу, неки од аналитичара са којима је "Њујорк тајмс" разговарао су оптимисти и верују да ће Ердоган вероватно пристати на ширење НАТО-а, али да на овај начин утврђује политичку доминацију над западним савезницима, с којима је у напетим односима, како због Курда, тако и због веза са Путином.

"Турска ће на крају ратификовати проширење, али Анкара не осећа временски притисак", каже бивши званичник турског министарства спољних послова Алпер Ћоскун оцењујући да Ердоган неће можда добити све што жели, али ће настојати да добије уступке који се могу приказати као производ његовог "мајсторског вођства и државничке способности".

Он оцењује да је додатни легитимитет Ердогановим захтевима, а нарочито у очима јавности, дао бомбашки напад средином новембра у Истанбулу, који је приписан баш РКК.

Да ће турски председник на крају одобрити проширење НАТО-а следеће године, сагласан је и директор Турског истраживачког програма у Вашингтонском институту за блискоисточну политику Сонер Цагаптаи, који додаје и да ће лидер пре тога максимално искористити своју уцењивачку моћ.

Он је напоменуо да је Ердоган подстицао Сједињене Државе да му продају надограђене борбене авионе Ф-16 како би модернизовао старе турске ваздухопловне снаге и најавио да ће и Бајден вршити притисак на Конгрес да на то пристане. У овом америчком телу је, међутим, много оштрих критичара који би могли да се успротиве тој продаји, што, како се наводи, додатно појачава политичку главобољу Беле куће којој би баш ови авиони потребни Турској, могли бити "погонско гориво" за убрзање проширења алијансе.

"Неуспех НАТО-а да постигне споразум о пријему Шведске и Финске (које су се тандемски пријавиле за чланство и кажу да се неће ни придруживатии једна без друге) била би велика морална победа за Путина, који напорно ради на подели Западног савеза. Неки су спекулисали да ли би могао да буде спреман да учини такву услугу руском лидеру, пошто их је инвазија на Украјину, на неки начин приближила: руски новац је помогао да се финансијски систем Ердогана одржи на површини, а турска трговина са Русијом је доживела процват", наводи "Њујорк тајмс".

Цагаптаи додаје да би вето Ердогана на чланство нордијских земаља, могао резултирати раскидом са НАТО-ом, што је превелика цена, чак и за турског председника.