Свет
Горе од совјетског оружја из Другог светског рата: Украјински војници се жале на оружје са Запада
Украјински војници разочарани минобацачима и ариљерисјким системима које су им послали са Запада, пошто су показали застарелим, некомпатабилним са муницијом, недостају им резервни делови или не могу да издрже брзину паљбе
Италијански минобацачи "Мод63 120 мм" које је та земља послала Украјини у оквиру напора НАТО да тој земљи помогну у рату против Русије, "много су гори чак и од својих совјетских пандана из Другог светског рата", пише "Коријере дела сера".
Ратни дописник тог италијанског дневног листа Лоренцо Кремона навео је пример тројице украјинских артиљераца са фронта у региону Бахмута Николаја(53), Олега (44) и Ивана (27) који нису крили своје разочарање минобацачима које је Италија испоручила пре пет месеци. "Они су много гори од својих совјетских парњака из Другог светског рата", рекли су.
Они наводе да су испоручени минобацачи "Мод63" у ствари застарели модели произведени 1996. године, а њихови оптички нишански системи датирају из 1947. године.
Компликације настају и са испоруком муниције из Италије, што ограничава употребљивост ових минобацача. "Наша јединица их је добила шест, иако муниција никада није стигла из Рима", рекао је један од украјинских стрелаца.
Због недостатка муниције, украјински војници су принуђени да из минобацача "Мод63" испаљују америчке и пољске мине, али ту настаје проблем пошто је италијанска муниција намењена за овај минобацач тешка по 30 килограма, а према упуствима, нишанџија би требало да буде у стању да испали осам мина у минути.
Америчке и пољске гранате тешке су само 16 килограма, што умањује и прецизност и домет хица, тако да урајинске снаге могу да испале само две мине у минути, на удаљеност не већу од три до четири километра, што је упола мање од уобичајеног.
Незадовољни италијанским минобацачем, Украјинци покушавају да пређу на напредније минобацаче шведске производње.
Западна артиљерија се брзо троши
Још један систем наоружања који је Украјинце довео у тешку позицију је самоходни артиљеријски топ немачке производње "PzH 2000" који су послале Немачка, Италија и Холандија.
Иако се можда нису показали тако лоше као италијански минобацачи, очигледно је да чак ни немачки "PzH 2000" нису погодни за борбена дејства Украјине.
Са максималним дометом од 67 километара, "PzH 2000" се сматра једним од најсмртоноснијих и најпрецизнијих артиљеријских система које су НАТО савезници испоручили Украјини, поред француског "Цезара", словачке "Зузана 2" и пољског система "Краб".
"PzH 2000" има бољи оклоп од већине сличних система. На пример, муниција у ускладиштена одвојено од простора за посаду, како би се повећала шанса за преживљавање у случају да пројектил пробије оклоп возила. Такође, отвори на плафону омогућавају да део експлозивног притиска "изађе" из возила у случају унутрашње експлозије.
Међутим, доведена је у питање одрживост овог артиљерисјког система у Украјини, пошто се троши брже него што се очекивало, услед екстремних услова руске специјалне војне операције.
Како преноси "Шпигл", "PzH 2000" нису направљени за интензитет паљбе који прелази 100 граната дневно. Украјинске снаге из немачких хаубица испаљују и до 300 граната у 24 сата, што се одражава на аутоматизоване системе пуњења и цеви топова. Због тога је најмање једна трећина "ПцХ 2000" у Украјини ван погона и на поправци.
Немачка је успоставила центар за поправку и одржавање ових хаубица у Литванији. Центар је почео са поправком у септембру, а први поправљени "PzH 2000" је послат у Украјину 14. октобра.
Међутим, немачко Министарство одбране није набавило довољно резервних делова упркос упозорењима, па је један "PzH 2000" морао да буде растављен у делове у Литванији, да би се пет других поправило и вратило у Украјину.
Недостатак резервних делова такође утиче на планове Немачке да до средине децембра у Словачкој успостави још један центар за поправку и одржавање оружја испорученог Украјини.
Такође, како преноси "Јуроејжан тајмс", западни артиљеријски системи које користи Украјина брзо се троше посебно зато што нису компатибилни са муницијом коју обезбеђују чланице НАТО-а.
Откако је украјинској војсци понестало граната калилбра 152мм за хаубице из совјетског доба, почели су да нашироко користе хаубице по НАТО стандардима које испаљују гранате од 155 милиметара. САД и друге земље НАТО-а испоручили су Кијеву стотине хиљада граната калибра 155 мм.
Према америчким војним званичницима, неке од тих граната и пуњења пуњења нису тестирани за одређене хаубице и, упркос што је Алијанса инсистирала на њиховој компатибилности, дошло је само до бржег трошења цеви хаубица.
