Генерал Јарузелски: Крвожедни диктатор или тихи херој?

Генерал Војћех Јарузелски остао је упамћен као један од "водећих комунистичких диктатора" након што је 1981. прогласио ванредно стање у Пољској, а потом ступио на чело Војног савета, неке врсте комунистичке војне управе у тој земљи. Генерал Јарузелски није, како се то често наводи у пригодним новинским помињањима, "угушио побуну антикомунистичког покрета 'Солидарност'". "Солидарност" је из тог сукоба на концу изашла као победник. У ствари, генерал је Пољској, у веома тешком и турбулентном времену, омогућио мир и релативну стабилност.

Четвртог јуна 1989. на миран начин је предао власт "првој демократски изабраној влади у земљама совјетског блока" и заувек се повукао из политичког живота. Како примећује један коментатор, "његова судбина типична је по својим противречностима за судбину већине Пољака у 20. веку, иако га већина десно оријентисаних аналитичара не оцењује другачије него као комунистичког диктатора крвавих руку."

Лице иза тамних наочара

Војћех Јарузелски рођен је 1923. године у католичкој породици, која је припадала ситном пољском племству, шљахти. Почетком немачко-совјетске поделе Пољске 1939. побегао је са породицом у суседну Литванију, која је и сама убрзо ушла у састав Совјетског Савеза. Заједно са породицом, депортован је у (совјетски) Казахстан. Ту Јарузелски постаје "посвећени комуниста". Његово изгнанство у Казахстану, такође, донело му је трајну повреду кичме и тешко оштећење очију у форми "снежног слепила". Због тога је остатак живота носио тамне наочаре - разлог за то је био медицински, а не "сујета" или тобожња "жеља да се сакрије", како су му то импутирали западни медији.

Заједно са совјетским трупама, млади Јарузелски се борио против нацистичке Немачке. Године 1943. године он похађа елитну совјетску војну школу. Јарузелски је учествовао у ослобађању своје земље 1944. године, служећи у Првој пољској армији, познатијој као Пољска народна армија. У томе му је, према неким тврдњама, помогла сарадња са совјетским обавештајним службама. На крају рата, добија чин генерала. Тада је имао само 33 године.

Убрзо постаје члан Централног комитета Комунистичке партије Пољске. Јарузелски је био и начелник генералштаба Пољске армије. Генерал је добијао највише војне оцене, био је "лојалан и способан официр." Године 1968. учествује у совјетској интервенцији у Чехословачкој. Исте године гуши антикомунистичке немире у Пољској, у градовима Шћећину и Гдањску. 

Тихи одлазак генерала Јарузелског

Године 1980. покрет "Солидарност", који је водио Лех Валенса, започиње масовне протесте у Гдањску, који су убрзо запретили да угрозе сам опстанак комунистичке власти. Одговарајући на акције тог покрета, као премијер и вођа Комунистичке партије, Јарузелски 13. децембра 1981. уводи ванредно стање. Због тога се у родној Пољској његова каријера и данас сматра "контроверзном". Јарузелски је, међутим, имао храбрости да своју одлуку касније јавно брани. Према његовим речима, изабрао је мање од два зла. Од тог времена трају и расправе да ли је генерал Јарузелски својом оштрином према побуни гдањских радника "спасао Пољску од совјетске војне интервенције", или је само стао на чело оних који су љубав према пољској отаџбини везивали за дубоко поштовање према Црвеној армији, која је 1944. ослободила њихову земљу. Ово питање, у време када званична Пољска руши споменике совјетским ослободиоцима, отима руску имовину и затвара руска представништва добија другачију тежину и тиче се суштинских односа између два народа.  

Јарузелски се повукао из политичког живота у децембру 1990, након избора свог "архи-непријатеља", лидера "Солидарности" Леха Валенсе за председника. Званично је напустио војску у јануару 1991. Ниједан од судских процеса против Јарузелског, због наводне комунистичке репресије, којима се покушавала изнудити осуда генерала, никада није окончан. Остављајући по страни правне битке, он се после пензионисања веома ретко појављивао у јавности. Када је позван да то учини, никада није негирао своју улогу у догађајима у којима је углавном био присиљен да учествује.

Године 2005. генерал Јарузелски је примио орден од председника Руске Федерације Владимира Путина.

Ни његова сахрана, међутим, није прошла без ексцеса. С једне стране, присустовали су јој високи пољски званичници - бивши председници Лех Валенса, Александер Квашњевски и Бронислав Коморовски. С друге стране, демонстранти су покушавали да спрече сахрану бацајући каменице, зато што су, наводно, "његове руке биле упрљане крвљу."