"Треба му дати награду за лицемерје": Како је Бајден некада бринуо о безбедности државних тајни

Председник САД Џозеф Бајден и његове присталице покушале су да умање значај недавног скандала који је избио након што је откривено да је он држао класификована документа у својој приватној канцеларији и гаражи. Претпоставља се да је реч о документима који су настали у време када је обављао функцију потпредседника, а министар одбране САД Мерик Гарланд формирао је специјални тим за истрагу тог инцидента.

Још поверљивог материјала нађено у Бајденовој приватној кући

Некадашњи председник Доналд Трамп бранио је своју одлуку да пренесе класификована документа у своју резиденцију у Мар-а-Лагу тврдњом да председник има ауторитет да декласификује те материјале. И тај случај је тема истраге савезних институција.

Јавна је тајна да водећи амерички политичари већ деценијама редовно крше процедуре у вези са коришћењем и чувањем класификованих докумената. Тако је некадашњи саветник Била Клинтона за националну безбедност Сенди Бергер 2003. године украо документа из Националне архиве, док је некадашњи шеф ЦИА Дејвид Петреус био приморан да поднесе оставку на ту функцију након што је откривено да је делио класификована документа са својом биографкињом, која му је у том тренутку била и љубавница.

Ипак, они ретко када сносе кривичну одговорност за своја недела, док су најчешће узбуњивачи ти који су, попут Ријалити Винер, Џефрија Стерлинга, Терија Албрија и Данијела Хејла, осуђивани на вишегодишње законске казне, пише амерички портал "Интерсепт".

Откриће да је Бајден чувао документа на недозвољен начин представља велику срамоту да председника, поготово зато што су чланови његове Демократске партије месецима водили кампању против Трампа због његове наводне "небриге" при чувању класификованих докумената, указује тај амерички портал. Међутим, постоји још једна прича из Бајденове прошлости која указује на лицемерје актуелног америчког председника.

"Бајдену би требало дати награду за лицемерје"

Средином седамдесетих година, тада млади и перспективни сенатор Џо Бајден постао је члан новоформираног сенатског Одбора за обавештајне службе, који је успостављен након серије скандала из периода председничког мандата Ричарда Никсона. Бајден је, у сарадњи са републиканцима, оборио кандидатуру некадашњег Кенедијевог саветника Теда Соренсена, којег је препоручио тадашњи председник САД Џими Картер, за место шефа ЦИА.

Како наводи "Интерсепт", разлози за то су били чињеница да Соренсен противправно користио класификована документа за биографију Џона Кенедија коју је у том тренутку писао, као и чињеница да је од подржао познатог узбуњивача из Пентагона Данијела Елсберга. Бајден је изјавио и да би Соренсену могло бити суђено у складу са Законом о шпијунажи.

Елитa у Вашингтону ниje билa одушевљенa Соренсеновом номинацијом. Он није имао спољнополитичког искуства и био је новајлија у свету заташкавања. Картер је том приликом рекао да жели аутсајдера на челу ЦИА како би ту агенцију учинио транспарентнијом и ограничио њену моћ. Он је покренуо кампању против "претеране тајности" те агенције како би разоткрио кршења закона њених агената, пише "Интерсепт".

"Ми не смемо своју спољну политику да држимо у тајности од Конгреса и америчког народа", говорио је тада Картер. Ипак, он до краја свог мандата није успео да испуни своја обећања у вези са повећањем транспарентности те агенције.

Бајден је у први мах подржао Соренсена, који је рекао да га је сенатор из Делавера убедио да има његову "ентузијастичну" подршку, додајући да је он "најбољи кандидат ког је Картер икада именовао".

Међутим, када се Соренсен нашао на удару републиканаца у Сенату, Бајден је променио плочу и "ископао" епизоду из његове прошлости коју је употребио као муницију против његове кандидатуре. Соренсен је наводно током једног сведочења изјавио да многи амерички званичници, укључујући и њега, носе поверљиве документе кућама како би их тамо читали, али и да откривају далеко више информација медијима без икаквог надзора него што се знало.

Бајден је рекао да је детаље тог сведочења, које никада није јавно објављено, сазнао од републиканских колега који су желели да дискредитују Соренсена. Ове и друге оптужбе, укључујући оне да је Соренсен био пацифиста који је избегао мобилизацију за Корејски рат, значајно су угрозиле његову номинацију. Картер је покушао да је спасе неуверљивом изјавом подршке, али убрзо је постало јасно да од Соренсеновог избора за шефа ЦИА неће бити ништа.

Током његовог саслушања у Сенату, Бајден је поприлично отворено напао некадашњег Кенедијевог саветника. "Искрено, нисам сигуран да ли би господин Соренсен могао да буде оптужен у складу са Законом о шпијунажи", рекао је Бајден доводећи у питање "да ли је он намерно злоупотребио рупе у закону или га је једноставно игнорисао". Након тог саслушања, Соренсен је био приморан да повуче своју кандидатуру за шефа ЦИА.

Соренсен је касније изјавио да би Бајдену требало доделити "награду за политичко лицемерје у граду познатом по политичком лицемерју".