Историчар: Главна лекција Корејског рата је да Америка не треба да се не меша у сукоб

Корејски рат могао би да буде модел за разумевање и предвиђање будућности сукоба Кијева и Москве, пише стручњак за историју односа САД и источне Азије Сиријус Јин у тексту за "1945".

Јер, оно што се десило у корејском сукобу, како он истиче, за САД би могло да буде и упозорење које су последице необуздане акције, и где треба да буду границе показивања америчке моћи у иностранству.

Наиме, након што је Северна Кореја напала југ 25. јуна 1950. године, Труманова администрација одлучила да војно интервенише. Укључила се и Кина. И тако је један грађански рат веома брзо потпуно променио своје рухо.

"Корејски рат је лекција о опасности од ратне ескалације јер су међународни лидери, са намером да избегну шири рат, ипак грађански рат претворили у међународни сукоб који је укључивао преко двадесет пет земаља, блиску претњу од употребе нуклеарног оружја, и смрти скоро три милиона људи", упозорава Јин.

У јулу 1953. године, зараћене стране су привремено прекинуле непријатељство и поделиле полуострво.

"Јужна Кореја је остала под контролом непопуларног и репресивног Сингмана Рија, чији ће режим на крају бити праћен деценијама војне диктатуре која је ипак задржала америчку подршку. Живахна демократија Јужне Кореје резултат је вишегодишњег активизма и народних немира , а војни обрачуни су превазиђени тек крајем 1980-их",  подсећа Јин и додаје да "данашња либерална демократија Сеула не оправдава ретроактивно америчке одлуке током Корејског рата".

Тачније, како прецизира овај стручњак за међународне односе, став да Украјина мора или да се поново уједини, или да се суочи са судбином поделе Кореје, "занемарује чињеницу да је подела Корејског полуострва у великој мери резултат претераних ратних амбиција Америке".

"Одговор на рат у Украјини коалиције коју предводи САД, у великој мери одражава разборито и пажљиво разумевање начина на који Русија може да одговори на спољно мешање. Чак и док међународна заједница шаље залихе, оружје и новац како би се одржао отпор Украјине, Бајденова администрација је задржала став да је примирје постигнуто преговорима готово свакако најбољи исход за рат", оцењује Јин.

Он упозорава и да, иако идеја о уједињењу Украјине кроз војну победу, припајањем Крима и Донбаса, "може да има моралну тежину", учешће Америке у томе могло би да изазове "спиралну ескалацију у рату са Русијом".

"Уместо тога, Сједињене Државе треба да одрже свој садашњи курс, избегавајући емоционалну замку да буду ухваћене замахом успешног поновног освајања територије. Потребна је и дипломатија центра као једино средство које може да реши ову кризу", закључује овај стручњак.