Свет
ЕУ и (не)једногласје: Да ли је Орбан био једина кочница укидању права вета
Реформа ЕУ када је реч о одлучивању више пута је била тема у европских круговима, а у Орбановом одласку сад су поново поједини званичници у Бриселу видели шансу да укину право вета; Европска унија нема јединствену спољну и безбедносну политику. Да би се то променило, мора да се мења Лисабонски уговор, али је питање да ли су земље спремне да се одричу права на одлучивање, оцењује за РТ Балкан каријерни дипломата Зоран Миливојевић
Непостојања једногласја о спољној и безбедносној политици Европске уније и нејединство у доношењу одлука - посебно је дошло до изражаја од почетка сукоба у Украјини. Право вета, које је настало да заштити национални суверенитет, нештедимице је користио одлазећи мађарски премијер Виктор Орбан, који је у више наврата блокирао одлуке Уније због чега је био трн у оку у "двадесетседморке". Промена правила када је реч о одлучивању, више пута је била тема у Бриселу, а у Орбановом одласку поједини званичници у Бриселу видели су шансу да брже-боље укину право вета.
Међу најгласнијим заговорницима је председница Европске комисије Урусла фон дер Лајен, а за реформу ЕУ се залажу и Берлин и Париз.
Гласачке кутије у Мађарској нису ни пребројане када је шефица Комисије позвала да ЕУ добије већа овлашћења над националним владама како би се лакше доносиле спољнополитичке одлуке.
И немачки канцелар Фридрих Мерц, недавно је био љут због Орбанове блокаде финансијске помоћи Украјини, и том приликом је рекао како то "неће проћи без последица".
Неки аналитичари су ову његову изјаву протумачили, преноси "Дојче веле", као "најаву даљих корака ка реформи система доношења одлука унутар ЕУ". Мерц је, како се примећује, "имао на уму и могуће друге реметиоце, попут словачког премијера Роберта Фица и чешког колеге Андреја Бабиша, који често излазе са ставовима, супротним од већина држава чланица.
Шеф кабинета Виктора Орбана, Балаш Орбан оптужио је Брисел да користи промену власти у Мађарској како би укинуо право вета приликом гласања у Европском парламенту, што они и не крију.
Коментаришући могућности за реформе система одлучивања унутар Уније, каријерни дипломата Зоран Миливојевић за РТ Балкан указује да по том питању постоје разлике у ставовима између земаља, као и да Европска унија има проблем и функционисања и одлучивања.
"Орбанов случај је показао до које мере је озбиљан тај проблем. Европска унија нема јединствену спољну и безбедносну политику. Да би се то променило, мора да се мења Лисабонски уговор, али је питање да ли су земље спремне да се одричу права на одлучивање. Комисија на челу са госпођом Фон дер Лајен инсистира на тим изменама због геополитичке ратне и антируске опције коју заговара, а где је неопходан консензус", објашњава Миливојевић.
Он подсећа да је ЕУ у међувремену, примењивала једну формулу са наметнутим консензусом.
"Измишљали су неке формуле, консензус минус један, тако што Орбан није био у сали док се гласало, све до украјинског случаја. Ипак, постоје питања која се не могу донети без консензуса, а то је пријем нових чланица. Постоји тенденција о Европској унији у концентричним круговима, а унутрашња реформа дуго тапка у месту", истиче Миливојевић.
За неке дубље реформе, Миливојевић наводи да је потребно да се отвори дубља дебата са земљама чланицама.
"Лично, не верујем да та промена може да прође, јер неке земље не желе да прихвате да буду чланице другог реда. Друга је ствар да формирају нови прстен од земаља нечланица па да се оне одрекну права вета. Сигуран сам да је једна Португалија, Грчка, Кипар неће прихватити да неко за њихов рачун одлучује. Да ли ће бити стварних реформи је питање будућности ЕУ", закључује Миливојевић.
Око 80 одсто законодавства ЕУ усваја се гласањем квалификованом већином. Једногласно се мора одлучити и о осетљивим питањима попут заједничке спољне и безбедносне политике, проширења ЕУ, финансија, одређених мера у области правосуђа... Свака држава чланица има право вета.
Live
