Папа против председника: Како је Лав XIV постао Трампов неустрашиви противник

"Не плашим се Трампове администрације", рекао је ове недеље поглавар Католичке цркве који је постао глобална тачка окупљања критичара америчког председника.

У протеклих неколико дана, папа Лав XIV, кардинал мањег профила пре само годину дана, разменио је оштре речи са Доналдом Трампом, најмоћнијим човеком на свету. Спор више подсећа на ривалство између средњовековних папа и царева него на сарадњу Ватикана и Беле куће која је помогла да се победи у Хладном рату.

"Ми нисмо политичари – не бавимо се спољном политиком из исте перспективе како је он можда разуме", рекао је 70-годишњак из Чикага о 79-годишњаку из Квинса, неколико сати након што га је Трамп позвао да "престане да угађа радикалној левици и да се фокусира на то да буде Велики папа, а не политичар".

Али, настојећи да мобилише своје сународнике да зауставе оно што он назива неправедним ратом против Ирана, папа Лав је ипак дубоко загазио у политику своје домовине, наводи "Фајненшел тајмс".

У време када нема ниједног гласа противљења Трампу ни код куће ни у иностранству, напад првог папе рођеног у САД на политику администрације могао би да изазове последице у његовој родној земљи, и истовремено представља политичку опасност по председника.

"Трамп заправо не разуме да је наишао на теолошку традицију стару више од 1.500 година – скуп моралних учења о рату и насиљу", каже Роберт Џонс, оснивач Института за истраживање јавних религија, независног тинк-тенка. "Можда није најпаметније започињати свађу са папом."

Папа се такође разликује од других лидера који можда имају више разлога за страх од економске и војне моћи САД која је коришћена да се прете савезницима НАТО-а због Гренланда пре само неколико месеци.

"Доналд Трамп је навикао на светске лидере-улизице који су генерално превише уплашени његових одмазди да би му се супротставили", каже Томас Рајт, виши сарадник у Институту Брукингс. "Трамп не може да користи своје уобичајене алате застрашивања, попут царина и напуштања безбедносних обавеза, против Ватикана."

Председникова критика папе погодила је живац чак и међу неким Трамповим савезницима. Ђорђа Мелони, италијанска премијерка, назвала је његов напад на Лава "неприхватљивим".

Унутар САД, папина популарност изгледа далеко надмашује Трампову. Анкета "Ен-Би-Си њуза" прошлог месеца дала му је нето оцену наклоности од 34 поена, у поређењу са 12 поена мањом "оценом" за председника у истој анкети.

У основи, кажу званичници Ватикана, Лавова забринутост због Трампа одражава све већи идеолошки јаз између Вашингтона и Цркве око будућности глобалног поретка и легитимитета насиља као средства за решавање спорова.

"Лав не напада председника", каже отац Антонио Спадаро, подсекретар ватиканског одељења за културу и образовање. "Сукоб је видљиви симптом много дубљег судара између два некомпатибилна оперативна система света."

Света столица је узнемирена због теолошкије политике, додаје Спадаро, у којој је "Бог ангажован да благослови јаке".

Амерички "џихад": Рат у Ирану је Божји план, а Трамп је Исусов изасланик

Лав се такође придружио критичарима који кажу да је приступ Трампове администрације спровођењу имиграционих закона окрутан и неправедан. "Неко ко каже: 'Ја сам против абортуса, али се слажем са нехуманим поступањем према имигрантима у САД', не знам да ли је то заиста борба живот", рекао је прошле године.

Ове седмице сукоб је достигао нове висине. У понедељак је Трамп рекао новинарима да не види потребу да се извињава папи, кога је окривио за тренутни рат речима. "Он је изашао у јавност", рекао је председник. "Ја само одговарам."

Страхови од католичког папе који покушава да утиче на америчку политику надвијали су се над САД још од када су строги протестанти основали земљу, подсећа ФТ.

Питање је постало толико осетљиво да је током путовања у Свету столицу 1963. године Џон Ф. Кенеди, први католички председник земље, одбио да клекне и пољуби папски прстен.

Тај привид папског утицаја био је углавном илузоран – али сада, можда, више није.

Прошле недеље, Лав је упутио невиђени апел америчким грађанима да позову своје представнике у Конгресу како би се супротставили Трамповим нападима на Иран.

"Када папа позове људе да контактирају своје политичке представнике, имплицитна порука је: 'Ово је влада која не тежи интересима народа'", каже Масимо Фађоли, професор теологије и верске историје на Тринити колеџу у Даблину.

"Један од услова прихватљивости католика у америчком политичком пројекту био је да се Ватикан неће мешати у америчку демократију", додаје Фађоли. "Папа је, радећи оно што је урадио, прешао ту границу... Он очигледно покушава да утиче на бираче у Америци."

Папа Лав себе види као браниоца идеала мултилатералног  света који су промовисале САД после Другог светског рата, кажу званичници Свете столице.

То је у складу са савременим ватиканским погледом на католичанство као универзалну, хуману и саосећајну веру која треба да стане на страну слабих и да мирно коегзистира са другим религијама и веровањима.

Насупрот томе, Трамп понекад изгледа као да предвиђа нови светски поредак у коме јаке војне силе – попут САД, Кине и Русије – имају сфере утицаја. У Вашингтону, високи званичници сада користе хришћанску реторику како би покушали да озваниче тај приступ – попут америчког министра одбране Пита Хегсета, евангелистичког хришћанина који је широко критикован због молитве за "огромне" и "праведне мете" у рату са Ираном.

"Постоји јасан сукоб цивилизација између веома различитих врста хришћанства", каже Фађоли. "Папа Лав је лице отпора против милитаризације" вере.

Јеванђеље по артиљерији: У Пентагону се моле да сваки метак нађе мету

Идеолошки сукоб између папе и председника такође представља битку за срца и умове процењених 53 милиона католика у САД, који представљају око 20 процената становништва земље.

С обзиром на то да се Трампова Републиканска странка бори да задржи контролу над оба дома Конгреса у тркама на изборима на средини мандата у новембру, спор би могао имати и изборне последице, нарочито јер више од половине Американаца не подржава Трампове акције на Блиском истоку.