Свет
Каква је будућност европског суверенизма после Орбановог одласка с власти
Суверенистички процес тек креће, то је један процес који траје и не решава се тако што ћете ви склонити једног човека. Исцрпљен је неолиберални концепт, који искључује тај суверенистички део. Више не пролази прича да ЕУ може да буде федерација или конфедерација, ЕУ може да буде само заједница независних држава, оценио је каријерни дипломата Зоран Миливојевић
Упркос томе што је у Бриселу прижељкиван пораз Виктора Орбана на изборима у Мађарској, у очекивању да ће одлазак једног од најпрепознатљивијих лица европског суверенизма олакшати пут до доношења одлука, Орбанов губитак власти неће означити крај суверенистичке политике унутар Европске уније, оцењују аналитичари.
Иако је Орбанов наследник Петер Мађар ближи Бриселу него што је то био лидер Фидеса, каријерни дипломата Зоран Миливојевић указује да глас за Мађара није био глас против суверенизма, већ за другачији концепт с обзиром на то да странка Тиса не представља класичну либералну алтернативу.
"У Бриселу није тема био само Орбан, већ је то супротстављање суверенистичким политикама које су се преко Орбана појавиле. Уз Орбана, ту је и словачки и чешки премијери Роберт Фицо и Андреј Бабиш, а постоје и политичке тенденције у земљама чланицама попут АФД-а", објашњава Миливојевић за РТ Балкан.
Са Орбановим поразом на изборима, истиче Миливојевић, та тема није завршена јер је питање како ће се Мађар понашати кад преузме власт.
"И он је против миграција као што је био Орбан. Ви у Мађарској имате једнопартијски систем, у парламенту имате две десничарске странке - једну основну и једну сестринску насталу из Фидеса. Немате левицу. Није одласком Орбана та тема суверенизма завршена", наводи Миливојевић.
Са Орбановим одласком са власти после 16 година, Фицо је, истиче Миливојевић, остао сам на бриселској чистини.
"Али, ту је Бабиш, и италијанска премијерка Ђорђа Мелони. Суверенистички процес тек креће. Европа је континент држава и нација. Склањањем Калина Ђорђескуа у Румунији, Брисел није решио питање румунског национализма. Данас су избори у Бугарској. У складу са тим, то је један процес који траје и не решава се тако што ћете ви склонити једног човека. ЕУ за то мора да тражи решење у сопственим реформама", сматра Миливојевић.
Осврћући се и на новог председника словеначког парламента Зорана Стевановића који је изазвао буру у ЕУ изјавама да ће отићи у Москву, као и да ће расписати референдум о изласку Словеније из НАТО-а, Миливојевић наводи да је он "језичак на ваги".
"Није искључено да Јанез Јанша сад направи коалицију са њим, јер је разлика између Голоба и Јанше - само један посланик. Све су изгледи да Јанша формира нову владу, а он је такође на тим позицијама деснице и суверенизма", објашњава Миливојевић.
Како каже, предстоје и избори у Француској, који могу да промене однос снага, напомиње и да је АФД прва странка по снази у Немачкој.
"Исцрпљен је неолиберални концепт, који искључује тај суверенистички део. Више не пролази прича да ЕУ може да буде федерација или конфедерација, ЕУ може да буде само заједница независних држава, о томе и Мађар прича, не може да прође концепт да није важно ко си шта си", закључује Миливојевић.
Циљајући суверенистичку струју, поједини медији, међу којима и "Политико" почели су да "кроје" списак "неваљалих политичара", који би после Орбана требало да оду са власти.
Први на листи је словачки премијер Роберт Фицо, за кога се наводи да је "Робин" "Бетмену" Орбану и верни "партнер у вету". "Чешки премијер Андреј Бабиш је окарактерисан као "популистички милијардер", који је на списку због одбијања да подржи "зајам" Украјини и захтева за смањење слања помоћи Украјини.
Уз Фица и Бабиша је и словеначки премијер Јанез Јанша, који би могао да поново формира власт, као и бивши бугарски председник Румен Радев.
Live
