Дубина проблема блокаде Ормуског мореуза: Како рат у Ирану угрожава подморске каблове

Иран је прошле недеље упозорио да су подморски каблови у Ормуском мореузу рањива тачка за дигиталну економију региона, што је изазвало забринутост због потенцијалних напада на критичну инфраструктуру. Овај уски морски пролаз, који је већ кључно уско грло за глобалне испоруке нафте, подједнако је важан и за дигитални свет. Више оптичких каблова простире се морским дном мореуза и тако повезује земље од Индије и југоисточне Азије до Европе преко заливских држава и Египта, пише Ројтерс.

Наш избор

Зашто је Ормуски мореуз толико важан и како би његово затварање могло да утиче на Србију

Подморски каблови су оптички или електрични каблови постављени на морско дно ради преноса података и електричне енергије. Они преносе око 99 одсто светског интернет саобраћаја, према подацима Међународне уније за телекомуникације, специјализоване агенције Уједињених нација за дигиталне технологије. Каблови такође преносе телекомуникације и електричну енергију између држава и од кључног су значаја за клауд услуге и онлајн комуникацију.

Геополитичка и енергетска аналитичарка Маша Коткин наводи да оштећени каблови доводе до успоравања интернета или прекида рада, али да могу изазвати и поремећаје у електронској трговини, кашњење финансијских трансакција и указује да сви ти поремећаји имају и своје економске последице.

Заливске државе, посебно Уједињени Арапски Емирати и Саудијска Арабија, улажу милијарде долара у вештачку интелигенцију и дигиталну инфраструктуру како би диверзификовале своје економије и смањиле зависност од нафте. Обе земље основале су националне АИ компаније које пружају услуге клијентима широм региона, а све зависе од подморских каблова за ултрабрзи пренос података, пише Ројтерс.

Међу главним кабловима који пролазе кроз Ормуски мореуз налазе се Азија-Африка-Европа 1 (ААЕ-1), који повезује југоисточну Азију са Европом преко Египта, са приступним тачкама у УАЕ, Оману, Катару и Саудијској Арабији; мрежа ФАЛКОН, која повезује Индију и Шри Ланку са заливским државама, Суданом и Египтом, као и Међународни кабловски систем, који повезује све заливске земље са Ираном. ,

Иако је укупна дужина подморских каблова значајно порасла између 2014. и 2025. године, број кварова остао је на истом нивоу, на око 150 до 200 инцидената годишње, према подацима Међународног комитета за заштиту каблова (ИЦПЦ). Саботаже које спонзоришу државе остају ризик, али 70 до 80 одсто кварова изазивају случајне људске активности — пре свега рибарење и сидра бродова, наводе стручњаци.

"Међу осталим ризицима су подморске струје, земљотреси, подморски вулкани и тајфуни. Индустрија на то одговара закопавањем каблова, њиховим ојачавањем и пажљивим избором безбедних рута", објаснио је Алан Молдин, директор истраживања у телекомуникационој истраживачкој фирми ТелеГеографy. 

Рат са Ираном, који улази у трећи месец, изазвао је незабележене поремећаје у глобалном снабдевању енергијом и регионалној инфраструктури, укључујући нападе на дата центре "Амазона" у Бахреину и УАЕ. Подморски каблови за сада су остали поштеђени. Међутим, постоји и индиректан ризик од тога да оштећени бродови случајно закаче каблове вукући сидра.

"У ситуацији активних војних операција повећава се ризик од ненамерног оштећења, а што дуже сукоб траје, већа је вероватноћа да би могло доћи до таквих инцидената", рекла је Коткин.

Колико би евентуална оштећења каблова утицала на повезаност заливских држава зависи углавном од тога колико се поједини мрежни оператери ослањају на њих и које алтернативе имају.

Зашто сателити нису алтернатива?

Осим заштите, и поправка оштећених каблова у ратним зонама представља посебан изазов. Стручњаци наводе да, иако сама физичка поправка није превише компликована, одлуке власника бродова за поправку и осигуравајућих кућа могу бити под утицајем ризика од ратних дејстава или присуства мина. Дозволе за приступ територијалним водама представљају додатни проблем.

Реаговао и Трамп: Поново скочила цена нафте

"Често је један од највећих проблема код поправки управо добијање дозвола за улазак у воде где се оштећење налази. То понекад може трајати веома дуго и бити највећи извор проблема", рекао је Молдин.

Он је истакао да ће након завршетка сукоба, бити неопходно да се поново мапира морско дно како би се одредиле безбедне позиције за каблове и избегли бродови или објекти који су можда потонули током ратних дејстава.

Иако евентуална оштећења подморских каблова не би изазвала потпуни прекид комуникација, због копнених веза, стручњаци се слажу да сателитски системи нису одржива замена, јер не могу да поднесу исти обим саобраћаја и знатно су скупљи.

"Није тако једноставно прећи на сателите. То није алтернатива", рекао је Молдин, истичући да сателити зависе од повезивања са копненим мрежама и да су погоднији за објекте у покрету, попут авиона и бродова.