
Криза историјских размера и највећи дефицит свих времена: Шта је "отровало" буџетске књиге Њујорка

Градоначелник Њујорка Зохран Мамдани и председница Градског већа Џули Менин позвали су власти државе Њујорк да обезбеде додатну финансијску подршку како би се покрио вишемилијардски буџетски дефицит града, истовремено подржавајући продужење рока за усвајање државног буџета до јуна.

Мамдани и Менин су у уторак у ротонди Градске куће представили договор о заједничком лобирању за смањење пореских олакшица у вредности од милијарду долара и повећање државне помоћи.
Према њиховим речима, град се суочава са изузетно озбиљним финансијским изазовом.
"Њујорк се суочава са буџетском кризом историјских размера. Наследили смо дефицит већи него у време Велике рецесије", почео је Мамдани.
Навео је да су године лошег управљања, хронично недовољно буџетирање и структурни дисбаланс између новца који град уплаћује држави и онога што добија заузврат довели до тренутне ситуације.
"Не можемо затворити овај дефицит само штедњом. Потребни су нам нови приходи и нови однос са државом", додао је.
Мамдани је раније оптужио свог претходника Ерика Адамса да је потценио милијарде долара сталних трошкова, што је, како је навео, "отровало буџетске књиге".
Адамс је узвратио критикама, оценивши Мамданијеве ставове као нереалне и истичући да је оставио град са осам милијарди долара резерви.
Иако је најавио детаљну ревизију потрошње, Мамдани је нагласио да неће одустати од предизборних обећања, чија реализација захтева додатна средства поред око 12 милијарди долара неопходних за затварање буџетског јаза.
"Нећемо дозволити да неуспеси претходне администрације умање наше амбиције", рекао је он.
Као део предложених мера, град тражи измене у систему пореских олакшица за предузећа, конкретно смањење повраћаја кроз такозвани ПТЕТ кредит са 100 на 75 одсто. Према проценама градских власти, ова промена би могла донети око милијарду долара додатних прихода.
"Данас овај механизам представља пореско растерећење за најбогатије – његово смањење би обезбедило да најимућнији правично плате свој део", рекао је Мамдани.
Поред тога, предложено је реструктурирање нефинансираних пензионих обавеза и ублажавање прописа о величини одељења у школама, што би, како се наводи, могло донети уштеде од још милијарду долара, без утицаја на права садашњих и будућих пензионера.
Градске власти такође указују на неравноправан финансијски однос са државом. Према њиховим подацима, Њујорк учествује са 55,6 одсто у укупним приходима државе, док заузврат добија 41,7 посто.
Истовремено, градска економија је између 2010. и 2024. порасла за 110 процената, што је знатно више од раста у остатку државе.
Званичници упозоравају да додатни трошкови, укључујући скоро 480 милиона долара за јавни превоз, додатно оптерећују буџет.
Градска управа поручује да без значајније подршке државе неће бити могуће усвојити уравнотежен буџет без додатног оптерећења грађана.




