Крипто за санкције: "Нобитекс" као финансијски вентил Ирана

Највећа иранска крипто-берза "Нобитекс", са више од 11 милиона корисника, налази се у средишту паралелног финансијског система који омогућава кретање новца ван домашаја западних санкција - укључујући и средства повезана са државним институцијама и безбедносним структурама, показује истрага агенције Ројтерс.

Платформу су 2018. године основала браћа Али и Мухамед из утицајне породице Харази, али под алтернативним презименом Агамир. Реч је о једној од најмоћнијих династија у Ирану, дубоко повезаној са врхом власти и верским естаблишментом.

"Нобитекс" је од стартапа прерастао у доминантну крипто-инфраструктуру у Ирану, кроз коју пролази око 70 одсто свих трансакција у тој земљи. У условима међународне изолације, слабљења националне валуте и високе инфлације, платформа је постала кључни алат за обичне грађане – али и, према налазима истраживача, за државу.

Према анализи блокчејн података и сведочењима више финансијских истражитеља и бивших запослених, Ројтерс тврди да су кроз "Нобитекс" пролазиле трансакције повезане са Централном банком Ирана и Револуционарном гардом, иначе под америчким санкцијама.

Трампове лего победе

Иако се Иран налази под свеобухватним западним економским мерама, ова платформа није на листи санкционисаних, а нема ни јавних података да су чланови породице Харази погођени санкцијама. 

Компанија, међутим, негира директне везе са државом.

"'Нобитекс' је приватна и независна компанија. Никада није била део владе нити је имала било какав однос са Централном банком Ирана или ИРГЦ", наводи се у одговору достављеном Ројтерсу.

Крипто као излаз из изолације

Браћа оснивачи, тврди агенција, годинама су прикривала породично порекло, чак и пред блиским сарадницима. Тек касније је утврђено да потичу из породице која је генерацијама повезана са врхом власти. Њихов деда био је ајатолах и учитељ садашњег врховног вође, док су други чланови породице обављали кључне политичке и дипломатске функције. Отац, ајатолах Багер Харази, учествовао је у формирању ИРГЦ након револуције 1979. године.

Упркос таквом пореклу, оснивачи су живели скромно, али је раст "Нобитекса" значајно увећао њихово богатство.

Због искључености из међународног банкарског система, Иранци масовно користе криптовалуте као алтернативу. "Нобитекс" им омогућава приступ тржиштима која су иначе затворена за грађане под санкцијама. Истовремено, према налазима истраживања, платформа служи и као "мост" за преусмеравање државних средстава према иностранству, мимо традиционалних финансијских канала.

Ројтерс тврди да "Нобитекс" користи низ техника за прикривање токова новца, као и да је била повезана са глобалним крипто-играчима попут Бинанса. Анализе показују да су кроз берзу пролазила средства санкционисаних субјеката, укључујући и токове повезане са Централном банком Ирана, али и неким регионалним савезницима Техерана.

Дедоларизација без илузија: Како свет гради финансијски излаз из америчког система

Рад и током рата

Посебну пажњу Ројтерса изазива чињеница да је "Нобитекс" наставио да функционише и током рата са САД и Израелом, чак и у периодима када је власт увела потпуни прекид интернета широм земље. У том периоду обрађено је, тврде, више од 100 милиона долара трансакција, док је мали број привилегованих корисника имао приступ мрежи и могао да пребацује средства у иностранство.

Истовремено, сукоб је директно погодио и породицу оснивача – у једном нападу погинула је супруга њиховог блиског рођака, бившег министра спољних послова.

Америчка сенаторка Елизабет Ворен оценила је да открића представљају озбиљан сигнал за узбуну.

"Противници користе дигиталну имовину као алтернативу глобалном финансијском систему предвођеном САД, пребацујући милијарде уз минималне контроле", навела је она.