Нови политички хаос у Румунији: Влада на ивици пада, расте подршка Ђорђу Симиону

Румунија се суочава са новом политичком кризом која би могла имати далекосежне последице не само по земљу, већ и по Европску унију, пише "Политико".

Где су "докази": Румунске власти опет одложиле представљање извештаја о поништавању избора

Непуних годину дана након председничких избора који су поништени због измишљене приче о наводном руском утицају на изборни процес Ђорђе Симион, који је тада освојио нешто мање од 14 одсто гласова, сада бележи снажан раст подршке и изазива озбиљне потресе у парламенту.

Симионова странка покренула је иницијативу за изгласавање неповерења влади, што би већ наредне недеље могло да доведе до пада премијера Илије Боложана и отвори нови период политичке нестабилности.

У игри је и економска стабилност земље, јер Румунија мора до августа да спроведе реформе како би добила око 11 милијарди евра из фондова ЕУ.

Криза је избила након што су социјалдемократе напустиле владајућу коалицију и придружиле се иницијативи за смену владе, заједно са Симионовом Алијансом за уједињење Румуна (АУР).

Сукоб између Болојана и лидера социјалдемократа Сорина Гриндеануа додатно је продубио политичке поделе.

Председник Румуније Дан о поништавању избора: Ко нам је шапнуо да Ђорђеску "ради" са Русима

"Ово је веома опасно за демократију", упозорио је политиколог Кристијан Пирвулеску, истичући да сарадња умерених странака са крајњом десницом може легитимизовати и нормализовати те политичке опције.

Шта се дешава у Румунији?

Гласање о неповерењу заказано је за 5. мај, а за обарање владе потребно је 233 гласа.

Ако влада падне, председник Никушор Дан имаће задатак да покрене консултације о формирању нове коалиције.

После извештаја ТикТока и Конгреса: Симион позива на нове изборе у Румунији

Једна од опција је формирање технократске владе, док друга подразумева наставак мањинске владе Боложана. Ипак, односи између странака су озбиљно нарушени, што компликује сваки договор.

Шири значај за Европу

Са око 19 милиона становника, Румунија је важан фактор у ЕУ и кључна земља на источном крилу НАТО-а. Она има стратешку улогу у подршци Украјини, као и у регионалној безбедности, укључујући амерички противракетни систем у Девеселуу.

Уколико би Симион дошао на власт, постоји бојазан да би могао да обустави помоћ Украјини и заузме тврђи став према Бриселу, посебно у погледу буџетске политике и миграција.

Још један велики изазов представљају финансије.

Румунија је 2024. имала највећи буџетски дефицит у ЕУ – око 9 посто БДП-а. Строге мере штедње, укључујући повећање пореза и замрзавање плата, изазвале су пад популарности власти.

Аналитичари упозоравају да би продужена политичка нестабилност могла довести до снижавања кредитног рејтинга.

"Не можемо себи да приуштимо такав сценарио", оценио је политички аналитичар Раду Магдин.

Симионова странка тренутно има око 35 процената подршке у анкетама, али аналитичари сматрају да он у кратком року нема реалне шансе да постане премијер, делом и због става председника Дана да неће подржати антиевропске странке.

Ипак, дугорочно, десница јача, подстакнута незадовољством грађана због корупције, економских мера и политичке нестабилности.

Како је дошло до кризе?

Боложан је на власт дошао пре мање од годину дана са задатком да смањи буџетски дефицит.

То је подразумевало непопуларне мере – повећање ПДВ-а, опорезивање пензија и замрзавање плата у јавном сектору.

Иако су мере донекле стабилизовале финансије, политичка цена била је висока. Додатне тензије унутар власти и наводи о нефлексибилном стилу управљања премијера допринели су садашњој кризи.

У позадини свега остаје и дубље неповерење грађана у институције, подстакнуто корупционим скандалима и контроверзама око поништених избора 2024. године.

Румунија се сада налази на раскрсници – исход гласања о неповерењу могао би одредити не само будућност владе, већ и правац у којем ће се кретати једна од кључних земаља источне Европе.