Свет

Уздиже се нови поредак у Западној Азији: Ратнa магла око Ирана

Ко је навикао да верује саопштењима из Вашингтона, нека им и даље верује. Али, ствари се преокрећу уколико се обратите иранским изворима. На пример, ко је напао Уједињене Арапске Емирате и луку Фуџејра, са десетак балистичких и крстарећих ракетa. Ирански корпус револуционарне гарде (ИРГЦ) пориче да је напад дошао из Ирана. Чак и медији УАЕ сада тврде да је напад дошао из Саудијске Арабије
Уздиже се нови поредак у Западној Азији: Ратнa магла око Ирана© TANJUG/AP Photo/Vahid Salemi

Магле рата обавијају Западну Азију и Иран. Прегршт, море лажи, операција под лажним заставама, лавина дезинформација и полуинфромација. Пит Хегсет, амерички "министар рата" и његов шеф Доналд Трамп као да су неспособни да саопште било шта истинито.

Ко је навикао да верује саопштењима из Вашингтона, нека им и даље верује. Али, ствари се преокрећу уколико се обратите иранским изворима. На пример, ко је напао Уједињене Арапске Емирате и луку Фуџејра, са десетак балистичких и крстарећих ракета.

Ирански корпус револуционарне гарде (ИРГЦ) пориче да је напад дошао из Ирана. Чак и медији УАЕ сада тврде да је напад дошао из Саудијске Арабије.

Прилично је лако проценити ко би из свега могао да извуче корист. Cui bono?, говорио је Цицерон. Коме ова ствар иде у прилог?

Запањујућа демонстрација иранске ватрене моћи

Потом се Саудијска Арабија и Кувајт, пише бразилски публициста Пепе Ескобар за сајт "Фондација стратешке културе", прекинули амерички приступ својим ваздухопловним базама – и били су прилично љути, јер је Пентагон негирао значај напада на Фуџејру (одјеци лажне заставе, поново).

Осим тога, наставља Ескобар, за кловновског америчког секретара за вечне ратове (Хегсета), ракете изнад Фуџејре нису представљали кршење ионако крхког примирја.

Варварија, или "империја хаоса, сталних препада и пљачке", како Ескобар назива САД, била је бесна због Ријадовог противудара. Резултат? Резултат је био тај, пише Ескобар, да је много хваљена "хуманитарна" операција "Слобода", "Либерти", или шта год за деблокаду Ормуског мореуза, нестала за мање од 48 сати.

Званични разлог за то, према Трампу и Хегсету, био је "велики напредак у преговорима". Али, ту нема никаквог напретка. Прави разлог је оперативни застој, изазван блокирањем ваздушног простора од стране Ријада.

Била је то, у ствари, примећује бразилски геополитичар, запањујућа демонстрација ватрене моћи Ирана, која је буквално оставила Пентагон без речи. И без даха. Наравно, ништа званично није потврђено. То спада у ратне магле.

Френетичне акције Пентагона

Затим су Американци напали ирански танкер "Хасна" близу Ормуског мореуза.

Ирански одговор је био неочекивано оштар, изведен уз комбинацију противбродских балистичких и крстарећих ракета, камиказа дронова са високоексплозивним бојевим главама и брзих јуришних чамаца. Жртве су била три америчка разарача – "Трукстан", "Мејсон" и "Рафаел Пералта" – који су покушавали да прођу кроз Ормуски мореуз из Оманског залива.

Амерички разарачи су буквално побегли. Операција морнарице ИРГЦ-а била је толико жестока да су амерички бодови морали да распореде своје последње одбрамбене системе, као што су топови ЦИВС.

То је, иначе, иранска морнарица које, по Трамповим речима, више нема, потопљена још у првим данима рата. Као што су исцрпљене и иранске залихе балистичких и хиперсоничних ракета.

Ебрахим Золфагари, портпарол Централног штаба Хатам ел Анбије, изнео је о томе детаље: "Амерички ратни брод који је покушавао да прође кроз Ормуски мореуз уништила је морнарица ИРГЦ-а. Два друга ратна брода, која су му притекла у помоћ, дочекана су јаком ватром и били су приморани да побегну."

Сателитски подаци су затим показали велики пожар, откривен у Ормуском мореузу, у провинцији Мусандам, који се помера са своје првобитне позиције, што значи да брод гори и лебди ношен морским струјама струјом, додаје Ескобар. Други велики пожар је откривен 30 километара западно од острва Ларак.

Ови пожари се налазе у истом подручју где су разарачи били приморани да испале своје терминалне одбрамбене системе ЦИВС, морнаричке топове калибра пет инча и да користе митраљезе калибра 50 против плотуна ракета ИРГЦ-а, лансираних са обале Бандар Абаса.

Пропаст "Пројекта Слобода"

Амерички контраодговор, у немоћном бесу, били су удари на неколико тачака на острву Кешм. Али, то не мења ништа. Баш ништа.

Укратко, за мање од 48 сати, Иран и Трампова Варварија су, тврди Ескобар, прешли са "великог напретка" на склапање сумњивог, једностраног Меморандума о разумевању (МоУ).

Добродошли у "примирје", пише бразилски геополитичар, које је на снази пуних месец дана, од 8. априла, и које је сада метастазирало у понеку пуцњаву, а биће их без сумње још.

Неспорни кључни закључак све ових френетичних акција је да америчка морнарица не може да прати чак ни галеба, , закључује Ескобар, да не помињемо танкере преко Ормуског мореуза. И то ће бити случај, без престанка, од сада.

"Пројекат Слобода" је пропао на дно мора Персијског залива, где му је и место.

Морнарица ИРГЦ-а је доказала да може да употреби све, од узнемирујуће ватре ниског интензитета до тврдокорних тактика ескалације, које неспособни генерали из Пентагона нису могли да предвиде. Да ли је могуће да у Пентагону тако мало знају о свом противнику? Па, могуће је.

Иран од сада гледа на УАЕ као на страну војну базу

 Иран не мора чак ни да потопи ниједан амерички ратни брод. Довољно је што је свуда око себе посејао панику. Цене нафте ће само расти.

Уосталом, очигледно је да ниједан власник танкера неће бити спреман да буде „праћен“ од стране „најмоћније морнарице у историји галаксије“ уколико се нађе под ватром, пише бразилски аналитичар. А наћи ће се, уколико покушају.

Уместо закључка: Ормуски мореуз остаје у потпуности под контролом Ирана – о пролазу се мора преговарати са потпуно новим телом – Управом Персијског залива. Не постоји ниједан војни начин да се он поново отвори, осим самоубилачке копнене инвазије и трајне окупације. За шта Америка није спремна.

Али Кедријан, члан Комитета за националну безбедност у иранском парламенту, јасно је рекао: "Исламска Република више не посматра више УАЕ као суседа, већ као непријатељску (војну) базу."

А то значи да Техеран може да изврши разорне нападе на УАЕ у било ком тренутку који сматра прикладним. Без лажне заставе, пише Ескобар. Само да би улили још мало панике у непријатељске редове.

Цена америчке деменције

Цела планета ће, нажалост, од сада плаћати цену америчке деменције, наставља бразилски геполитичар. Читава планета се налази на сертификованом ауто-путу до пакла, упозорава он.

Трампу је, уколико уопште разме шта се дешава, што није нимало извесно, очајнички треба излаз из овог рата, који му није ни био потребан.

Први корак би могао бити да се "Глуп и Још глупљи" – Виткоф и Кушнер – деградирају као преговарачи; Иранци су, подсећа Ескобар, већ одбили да разговарају са овим кловновима.

Остају још нека мање важна питања, као што је ирански нуклеарни програм, али свако зрно песка на древном „Путу свиле“ широм Персије зна да је америчка „обавештајна заједница“ поуздано знала да Иран не развија нуклеарно оружје.

Као што су сви аналитчари и трговци, широм Персијског залива знали да ће Иран у случају рата циљати америчке војне базе и затворити Ормуски мореуз. Осим Трампа и његовог "министра рата".

Сад смо ту где јесмо. Треба, некако, под хитно, наћи излаз из овог зачараног, врзиног кола. Сумњиво је једино да је Трамп за то способан.

Крај хегемоније петродолара, крај америчке хегемоније у Западној Азији

Пентагон мора да се суочи са стварношћу и призна да је "империја база" у Заливу бескорисна, или да представља нешто још много горе. Скуп и опасан терет. Већина тих база ионако је уништена.

Затим, ту је Ормуски мореуз. За Техеран, враћање у претходни статус слободне пловидбе не долази у обзир, а Вашингтон је већ доказао да је ту апсолутно беспомоћан. Чак и без нуклеарног оружја, Иран је постао регионална суперсила, која располаже са мноштвом најсавременијих стратешких механизама одвраћања.

Све указује на предстојећи амерички стратешки пораз у Западној Азији. Пут до тога је известан, али тај пут ће бити и дуг и кривудав.

Рат се неће скоро завршити, предвиђа Ескобар. Иранска контрола над Ормуским мореузом је готова ствар. Иран – наравно, уз подршку Русије и Кине, које се тихо смешкају – неће дозволити да се „империја база“ поново успостави у Персијском заливу. Нови статус Ирана је статус велике силе Евроазије, а нови поредак у Западној Азији се помаља на хоризонту.

Извесно је и да је, закључује бразилски аналитичар, док се физичка инфраструктура глобалне економије уништава у реалном времену, петродолар осуђен на пропаст. А са њом и УАЕ, према речима Ескобара, „та вештачка шљокица“.

Као и америчка хегемонија над читавом Западном Азијом.

image
Live