Краљев говор пред пропалом владом: Да ли ће Стармер поднети оставку и окончати агонију лабуриста?

Како је поподне одмицало у Вестминстеру, вршене су последње припреме за државно отварање парламента, где ће краљ Чарлс изложити једногодишњи законодавни програм за владу за коју се чак и њени најватренији савезници плаше да неће издржати недељу дана.

Кир Стармер је и даље премијер Велике Британије. Могуће је чак и да ће то бити наредних неколико месеци. Али после два дана конфузија и драме у размерама које противрече обећању лабуриста да ће окончати године политичких превирања, његов ауторитет је смрвљен, пише "Гардијан". Мање је сигурно шта то тачно значи.

Увелико се очекивало да ће Стармер бити под интензивним притиском уколико се лабуристи суоче са поразом на изборима прошлог четвртка у Енглеској, Шкотској и Велсу – што се и догодило.

Од тада, скоро четвртина Стармерових посланика је формално затражила његову оставку, било сада или у договорено време у наредним месецима. Неколико министара је поднело оставке.

"Нисам био сигуран куда идемо раније, али сада је јасно да је готово", жалио се један посланик. "Можете да будете вођа само ако имате широку подршку своје странке, а Кир је сада несумњиво нема."

Међутим, захтеви за акцијом још увек нису повезани са планом за то шта, или боље речено ко, долази следећи. Нико од Веса Стритинга, министра здравља, Анђеле Рејнер, бивше потпредседнице владе, Еда Милибанда, министра енергетике или Ендија Бернама, градоначелника Великог Манчестера – који се сматрају највероватнијим изазивачима – није повукао потез. Бернам би прво морао да пронађе пут назад до парламента.

Хронологија једног пада

За сада постоји нека врста присилног застоја. Краљ ће данас доћи у Парламент како би прочитао списак закона које Стармер и његови министри желе да спроведу.

Иако церемонија не може да се помери зато што нова парламентарна седница мора да почне, читав спектакл (позлаћена кочија на тргу испред Парламента који је украшен заставама), ризикује да изгледа бизарно. "Краљев говор одлазећег премијера, након чега следи пет дана дебате о мртвом слову на папиру", како је рекао један опозициони посланик.

Како је Британија дошла у овакву ситуацију? Све је почело у суботу поподне интервенцијом коју нико није очекивао, а најмање Стармер.

Наиме, Кетрин Вест посланица северног Лондона и бивша министарка спољних послова, очајна због катастрофалног пораза лабуриста најавила је да ће, пошто нико други није, тражити имена 81 лабуристичког посланика потребних за покретање гласања о поверењу премијеру.

Њен донкихотовски поход убрзо је пропао. До понедељка је сведен на масовни мејл, а онда је чак и тај план одбачен. Даунинг стрит се надао да ће страствен говор Стармера у понедељак ујутру угушити сваку побуну. Али док је премијер био жесток, његови нови политички планови – нешто ближе везе са ЕУ, формално национализовање компаније "Бритиш стил" која је већ била под де факто државном контролом – били су углавном млаки.

И тако, како је дан одмицао, листа посланика који су захтевали датум одласка Стармера постајала је све дужа, као и гласине о наводном низу министарских оставки – које су се раније показале корисним за свргавање премијера, посебно у случају Бориса Џонсона 2022. године.

На крају, међутим, једини одласци у понедељак били су неколико главних приватних секретара, најнижи ниво улога. Касније те вечери, пркосни Даунинг стрит именовао је друге посланике на њихово место. Стармер није одустајао.

Други традиционални начин за уклањање непопуларних премијера је поворка тужно озбиљних колега из кабинета, који долазе да кажу да је игра завршена. И ово је уследило.

У понедељак увече се испоставило да су Ивет Купер, министарка спољних послова, и Шабана Махмуд, министарка унутрашњих послова, рекле Стармеру да треба да направи места за неког другог. Други високи министри разговарали су са премијером о томе како би могао да изгледа "одговоран, достојанствен и уредан" одлазак. Да ли је то сада коначно? Још једном, можда и није.

Распад Стармеровог кабинета: Колико је министара до сада поднело оставку

Уторак није добро почео, јер је Дарен Џоунс, кључни Стармеров савезник у кабинету, могао само да каже водитељима у јутарњем програму да ће, колико он зна, краљев говор бити одржан. Отприлике у исто време, тржишта обвезница су почела да се колебају у очекивању даљих политичких превирања.

Следећи прекретни тренутак био је редован састанак кабинета у уторак ујутру. Пре него што су министри уопште изашли са састанка, званичници из броја 10 су послали Стармерове уводне речи својим министрима.

"Лабуристичка странка има процес за оспоравање лидера и тај процес није покренут", поручио је Стармер. "Земља очекује да наставимо са радом. То је оно што радим и оно што морамо да урадимо као кабинет."

Након тога је уследио званични резиме накнадних дискусија које су, чак и по стандардима таквих владиних писама, имале изглед совјетског билтена о производњи трактора. Министри су, закључено је, ишчекивали краљев говор и "поновили своју амбицију да изграде јаче, праведније Уједињено Краљевство где се породице осећају безбедније и боље".

Сам састанак је био напетији, а Стармер је директно прешао са својих борбених уводних речи на дискусију о Блиском истоку, не дајући никоме прилику да га изазове. Стритинг је наводно покушао насамо да разговара са премијером, али је одбијен.

Стармерова одлука да се укопа није одушевила све његове посланике. "Сваки пут са њим је то процес, а не политика", прокоментарисао је један. "'Одговарајући поступак није покренут, тако да не идем'." Сваки говор је: "Бићу радикалан померањем спајалице пет центиметара улево."

Наравно, постојао је и други, отворенији политички призвук у Стармеровим речима: отворени изазов Стритингу да иступи или ућути. Уторак је обележио низ министарских оставки. Миата Фанбулех, министарка за заједнице и савезник Милибанда, отишла је прва. Затим су дошли Филипс, министарка за заштиту, министар за жртве Алекс Дејвис-Џоунс и Зубир Ахмед, министар здравља – све Стритингови савезници.

Шта даље?

Иако је било много догађаја, ниједан се није чинио одлучним и можда је највише послужио да покаже колико су влада и Лабуристичка странка у ширем смислу подељени око тога шта даље.

Са једне стране је листа од 90 и више посланика који позивају Стармера да оде; са друге стране писмо које је потписало више од 100 посланика, у којем се инсистира да је трка за проналазак Стармерове замене штетна.

Стармер окружен ривалима: Лабуристи траже наследника док премијер одбија да оде

Чак и међу онима који траже промене, постојале су значајне разлике око временског рока. Један табор са веома очигледним мотивом да успори процес су присталице Бернама, који је виђен како стиже у Лондон у уторак.

Бернам је и даље градоначелник Великог Манчестера и морао би да победи на допунским изборима и постане посланик да би се уопште такмичио за лидерство – под условом да му лабуристичка хијерархија уопште дозволи да се кандидује, што нису учинили у фебруару на допунским изборима за Гортон и Дентон.

Насупрот томе, постојао је јасан подстицај да Стритинг рано удари, с обзиром на претпоставку, чак и у његовом сопственом табору, да би Бернам имао веће шансе да добије гласове лабуристичких министара. Негде у средини седе савезници Милибанда, бившег лидера Лабуристичке странке који је јавно рекао да не жели да се врати на посао који је обављао од 2010. до 2015. године, али би ипак могао да се одлучи за то ако би једина алтернатива била Стритинг.

"Сви бисмо више волели да сачекамо до избора, али истина је да је он (Стармер) толико лош да не можемо да чекамо", рекао је један посланик.