Ко лаже о Северном току: Бела кућа или Симор Херш?
Гасовод Северни ток, који је преко Балтичког мора повезивао Русију и Немачку, тешко је оштећен у подводним експлозијама крајем септембра прошле године.
Неколико европских држава од тада истражује околности које су довеле до уништења гасовода, али ниједна истрага још није завршена. У данима након експлозија, западни званичници су оптуживали Русију, која је од самог почетка негирала да је учествовала у саботажи гасовода помоћу ког је извозила милијарде кубика гаса у Европу.
Из немачког тужилаштва потврдили су да је досадашња истрага показала да нема никаквих доказа да је Москва на било који начин умешана у инцидент. Са друге стране, Русија већ месецима указује да иза експлозија стоје западне државе.
Амерички истраживачки новинар Симор Херш тврди да је решио ту дилему, пошто је данас објавио да Сједињене Државе стоје иза саботаже руског гасовода. Он је на својој веб страници написао да су амерички рониоци током НАТО вежби у лето 2022. године поставили експлозив испод Северног тока, а да су га, три месеца касније, активирали Норвежани.
"Прошлог лета, морнарички рониоци, који су деловали под окриљем НАТО вежби познатих као 'Балтопс 22', поставили су даљински активиране експлозивне направе које су три месеца касније уништиле три од четири гасовода Северни ток", наводи Херш, позивајући се на обавештене изворе.
Он је објавио да је наређење за напад дао Бајден, а да је припрема вршена читавих девет месеци на челу са саветником за националну безбедност америчког председника Џејком Саливеном.
Након почетка руско-украјинског сукоба, председник САД Џозеф Бајден је гасоводе видео као могућност да Владимир Путин користи природни гас за "своје политичке и територијалне амбиције", додаје новинар.
"Била је то акција која би могла да се испрати до администрације која је тако прекршила обећање да ће избећи директан сукоб са Русијом", пише Херш.
Међутим, из Беле куће су одбацили наводе новинара, саопштивши да је његово истраживање "потпуна лаж и фикција", а слична реакција стигла је и из ЦИА и Стејт департмента.
У изјави за ТАСС, Херш је поново потврдио кредибилитет извора који му је дао податке који, како је навео, поткрепљују причу о америчкој умешаности у саботажу гасовода.
Херша је, између осталих, подржао узбуњивач Едвард Сноуден који је на Твитеру указао да је реч о добитнику Пулицерове награде за откривање покоља америчке војске над вијетнамским цивилима у Ми Лају, као и да је управо Херш подробно извештавао о афери "Вотергејт" и мучењу затвореника у Абу Граибу.
🤔 https://t.co/sX95m4S8Rcpic.twitter.com/bzlvvVQHfP
— Edward Snowden (@Snowden) February 8, 2023
Сноуден је касније подсетио и на твит бившег министра спољних послова Пољске који је, уз слику уништеног гасовода, написао "хвала САД", да би га потом избрисао.
Иза Хершове анализе стао је и амерички новинар Мет Таиби који је потврдио да је текст заиста написао Симор Херш са којим је био у контакту током писања тог чланка.
Новинар сајта "Грејзон" Арон Мејт такође је поделио Хершов текст под називом "Како је Америка уништила гасовод Северни ток", написавши да сада разуме зашто је заменица америчког државног секретара Викторија Нуланд изјавила да је "прилично задовољна" због експлозија на Северном току.
Сведочећи пред Комитетом за спољне послове, Нуланд је у јануару ове године рекла да је "прилично задовољна што је Северни ток постао гомила метала на дну мора".
На писање Симора Херша реаговала је и портпаролка руског министарства спољних послова Марија Захарова која је навела да је званична Москва више пута изнела став о умешаности САД и НАТО у напад на Северни ток.
"Редовно смо указивали и на то што су Данска, Немачка и Шведска одбијале да спроведу отворену истрагу и противиле се руском учешћу у њој. И то упркос чињеници да је наша земља претрпела огромне трошкове", додала је руска званичница.
Вероватно би се огласио и Џулијан Асанж који је објавио доказе о америчким ратним злочинима у Ираку и Авганистану, међутим тренутно се налази у строго чуваном затвору у Великој Британији где чека да буде испоручен Сједињеним Државама које му прете затворском казном од 175 година.
Дакле, на једној страни имамо америчког новинара коме нико не може да оспори професионализам и озбиљне контакте са обавештајном заједницом, а на другој Сједињене Државе које су одраније познате по тајним операцијама које су спроводиле широм света. Подразумева се, званично ни за једну нису преузеле одговорност. Што то онда не би био случај и са уништавањем Северног тока?