Амерички новинар: Рониоци САД поставили експлозив на Северном току, Норвежани га активирали

Током НАТО вежби "Балтопс" у лето 2022. године, амерички рониоци поставили су експлозив испод "Северног тока", који су Норвежани активирали три месеца касније, тврди амерички новинар Симор Херш.

"Прошлог лета, морнарички рониоци, који су деловали под окриљем НАТО вежби познатих као 'Балтопс 22' , поставили су даљински активиране експлозивне направе које су три месеца касније уништиле три од четири гасовода Северни ток", навео је Херш на својој веб страници позивајући се на обавештене изворе.

Два гасовода, који су заједно познати као "Северни ток 1", снабдевали су Немачку и већи део западне Европе јефтиним руским природним гасом више од једне деценије.

Други гасовод, назван "Северни ток 2", је изграђен, али још није био у функцији.

Након почетка Специјалне војне операције у Русији, амерички председник Џозеф Бајден је видео гасоводе као начин да Владимир Путин користи природни гас за "своје политичке и територијалне амбиције", како наводи Херш.

Замољена за коментар, Адријен Вотсон, портпаролка Савета за националну безбедност навела је да је ово "лажна и потпуна фикција".

Тами Торп, портпарол Централне обавештајне агенције, слично је написала: "Ова тврдња је потпуно лажна."

Вишемесечно планирање

Бајденова одлука да саботира гасоводе дошла је након више од девет месеци тајних дебата унутар вашингтонске националне безбедносне заједнице о томе како најбоље постићи тај циљ. Питање није било да ли извршити мисију, већ како је обавити тако да се не пронађу одговорни, тврди Херш, иначе добитник Пулицерове награде.

Постојао је витални бирократски разлог за ослањање на дипломце школе роњења центра у граду Панама, на Флориди. Рониоци су били само морнарица, а не чланови америчких специјалних снага, чије тајне операције морају бити пријављене Конгресу и руководству Сената и Представничког дома – такозваној Групи осам. Бајденова администрација је чинила све што је било могуће да избегне цурење јер се планирање одвијало крајем 2021. и у првим месецима 2022. године.

Председник Бајден и његов тим за спољну политику — саветник за националну безбедност Џејк Саливан, државни секретар Ентони Блинкен и Викторија Нуланд, државни подсекретар за политику — били су гласни и доследни у свом непријатељству према гасоводима, који су ишли један поред другог испод Балтичког мора од две различите луке на северозападу Русије у близини границе са Естонијом, пролазећи близу данског острва Борнхолм пре него што заврше у северној Немачкој.

Директна рута, која је заобишла сваку потребу за транзитом кроз Украјину, била је благодет за немачку привреду, која је уживала у обиљу јефтиног руског природног гаса — довољног да покреће фабрике и греје домове, док је немачким дистрибутерима омогућавало да продају вишак гаса, и зарађују широм Западне Европе.

Била је то акција која би могла да се испрати до администрације која је тако прекршила обећање да ће избећи директан сукоб са Русијом. Тајност је била неопходна, пише Херш.

Вашингтон и његови антируски НАТО партнери су од првих дана сматрали "Северни ток 1" претњом западној доминацији.

Компанија која стоји иза тог гасовода, "Норд стрим АГ", основана је у Швајцарској 2005. године у партнерству са "Гаспромом" који је контролисао 51 одсто компаније, а четири европске енергетске компаније преосталих 49 одсто. "Гаспромов" профит се делио са руском владом, а државни приходи од гаса и нафте процењени су у неким годинама на чак 45 одсто годишњег буџета Русије.

Амерички политички страхови су били стварни, пише Херш. Путин би сада имао додатни и преко потребан главни извор прихода, а Немачка и остатак Западне Европе постали би зависни од јефтиног природног гаса који испоручује Русија – док би умањили европско ослањање на Америку. У ствари, управо то се и догодило.

"Северни ток 1" је био довољно опасан, према мишљењу НАТО-а и Вашингтона, али "Северни ток 2", чија је изградња завршена у септембру 2021. године, би, ако би га одобрили немачки регулатори, удвостручио количину јефтиног гаса која би била доступна Немачкој и Западној Европи. Други гасовод би такође обезбедио довољно гаса за више од 50 одсто годишње потрошње Немачке.

Све док је Европа остала зависна од гасовода за јефтин природни гас, Вашингтон се плашио да ће земље попут Немачке нерадо снабдевати Украјину новцем и оружјем које јој је потребно да порази Русију, пише новинар.

У децембру 2021. године Џејк Саливан је са новоформираном радном групом разматрао како одговорити на све чешћа упозорења да се нешто дешава у Украјини. То ће, пише Херш, бити први у низу тајних састанака у Белој кући.

Тајни састанци

На једном од тих састанака, смишљено је да се саботира "Северни ток". Морнарица је предлагала директан напад новом подморницом. Ваздухопловство је предлагало да баце бомбе на даљинско активирање. ЦИА је инсистирала на тајности.

План је скован - рониоци америчке морнарице са Флориде поставиће експлозив који ће се касније даљински активирати.

Покренута је тајна мисија са поверљивим људима који су пронашли каблове тока уз помоћ подморница и подводних возила и прислушкивали Русе. Многи су, наводи Херш, сумњали у успех мисије будући да су руске снаге патролирале тим водама а није било нафтних платформи које би могле да се искористе као изговор за силне зароне. Упркос свему, ЦИА оперативци су наставили по плану.

Сам Бајден је по почетку Специјалне војне операције поручио да у случају "руске инвазије" "Северни ток неће постојати", што је шокирало многе који су учествовали у припреми саботаже.

"Било је то као да ставите атомску бомбу у Токију и кажете Јапанцима да ћете је детонирати", рекао је извор. "План је био да се ништа не објављује јавно. Бајден то једноставно није схватио или је то игнорисао", додао је извор.

Норвежани профитрали

Норвешка је на крају изабрана као база за мисију, због постојања америчке базе и ваздухопловних постројења.

"Они су мрзели Русе, а норвешка морнарица је била пуна врхунских морнара и ронилаца који су имали генерацијско искуство у високопрофитабилном истраживању нафте и гаса у дубоком мору", рекао је извор.

Такође им се могло веровати да ће чувати тајну мисије. Норвежани су можда имали и друге интересе, наводи Херш. Уништење "Северног тока" омогућило би Норвешкој да прода много више сопственог природног гаса Европи.

Норвешка морнарица је брзо нашла одговарајуће место за напад, у плитким водама поред данског острва Борнхолм. Експлозиви су постављени тајно, како не би алармирали ни данску ни шведску владу.

Одређен је и датум - после НАТО вежби у Балтику. Вежбе су искоришћене као параван за "вежбање подводних активности", а експлозив је активиран "сонарном бовом" доста после њих како се не би посумњало на Американце.

Дана 26. септембра 2022. године, осматрачки авион норвешке морнарице П8 извршио је наизглед рутински лет и испустио сонарну бову. Сигнал се проширио под водом, прво до "Северног тока 2", а затим до "Северног тока 1".

Неколико сати касније, активиран је експлозив Ц4 велике снаге и три од четири цевовода су стављена ван функције. У року од неколико минута, базени метана који су остали у затвореним цевоводима могли су се видети како се шире по површини воде и свет је сазнао да се догодило нешто неповратно, пише Херш.

После експлозије

Непосредно након бомбардовања гасовода, амерички медији су све третирали као мистерију. Русија је више пута оптуживана. Ниједан водећи амерички медиј није подсетио на Бајденове претње да ће дићи гасовод у ваздух ако Русија "нападне" Украјину.

Иако никада није било јасно зашто би Русија настојала да уништи сопствени уносни гасовод, државни секретар Блинкен понудио је свој "резон".

"Ово је огромна прилика да се једном заувек отклони зависност од руске енергије и тако спречи Путин да користи енергенте као оружје и средство за унапређење својих империјалних планова. То је веома значајно и нуди огромну стратешку прилику за године које долазе, али у међувремену смо одлучни да учинимо све што је у нашој моћи да последице свега овога не сносе грађани наших земаља или света", рекао је Блинкен новинарима

Недавно је Викторија Нуланд изразила задовољство због "гашења" гасовода.

Сведочећи на саслушању Одбора за спољне послове Сената крајем јануара, рекла је сенатору Теду Крузу: "​Као и ви, и ја сам, и мислим да је администрација веома задовољна што зна да је 'Северни ток 2' сада, како ви кажете, комад метала на дну мора."