Истину је немогуће сакрити. Пре или после, она ће испливати на површину. Они "озбиљни" геополитички аналитичари, углавном са Запада, који су још у првим данима рата предвиђали брзу америчку победу у агресији против Ирана, починили су, у најмању руку, катастрофалну грешку.
Исто је и са Русијом. Чак и са Кином. Запад стално понавља исту грешку: грешку ароганције, бескрајне охолости. Зашто Запад не види да је изгубио сукоб у Украјини и у Ирану?
Да ли је могуће бити толико заслепљен сопственим илузијама да нам измиче реалност? Наравно, могуће је. Поготово ако је сваки ваш јавни наступ награђен позамашном сумом.
"Ми видимо реалност"
Међутим, и после 40 дана рата, Иран и даље чврсто стоји на ногама. Важно је и што Техеран не мења своје ставове о окончању овог рата. Портпарол иранског Министарства спољних послова Есмаил Багеи недавно је изјавио да је Иран очитао "лекцију агресорима". А уколико се Трамп одлучи за наставак сукоба, последице ће бити још горе, можда и катастрофалне, и по САД и по Израел.
Техеран жели окончање рата, напоменуо је Багеи, а у овој фази преговора се уопште не говори о нуклеарном оружју и Ормуском мореузу. С друге стране, у Вашингтону, ставови и изјаве у Вашингтону се мењају из сата у сат.
"Претње, притисци и неистине су део политике на другој страни света (на Западу). Ми видимо реалност", изјавио је Багеи, пренела је агенција Тасним.
Што се тиче Русије, масовни удари на украјинску војну и енергетску структуру означавају промену у стратегији рата Кремља против НАТО-a. Питање је колико ће дуго кијевска хунта моћи издржати овај притисак пре него што се читава граћевина сасвим не уруши.
Нуклеарни удар као средство за спречавање светског рата
Професор Сергеј Караганов је недавно објавио рад "Како победити у светском рату", који предлаже ограничени нуклеарни удар Русије на противника, и то као "средство за спречавање светског рата".
На први поглед, ово може изгледати као оксиморон, примећује бивши британски дипломата Алистер Курк на сајту "Фондација стратешке културе": нуклеарни удар изведен како би се спречио светски рат.
Бројни западни коментатори су реаговали са отвореним непријатељством, а професор Караганов је представљен као политички аутсајдер (што он, наравно, није), који се залаже за маргиналне политике, а које би могле да отворе Пандорину кутију за шири нуклеарни сукоб.
Да ли се, заиста, великом брзином ближимо управо том тренутку?
"Да ли је то блеф или револуционарно преиспитивање руске одбрамбене стратегије?", пита се Крук.
Али то је само реторичко питање.
Страх је лековит
Професор Караганов подсећа да је Русија почела да развија нуклеарно оружје од средине 50-их година прошлог века, и то као средство одвраћања, након што су је напале Немачка и скоро цела Европа.
"Циљ је био да осигура свој суверенитет и безбедност кроз нуклеарни паритет...", пише Караганов, "а тиме смо демонтирали демонтирали европску/западну војну супериорност, темељ њеног колонијализма и идеолошке доминације".
Страх може да буде и лековит. У то време појавили су се масовни мировни покрети широм Европе, који нису желели да се Европа претвори у нуклеарно бојиште измећу две светске силе – САД и Русије.
Руско одвраћање је имало ефекта – страх од нуклеарног рата почео је да мења политичку атмосферу и равнотежу снага, али – само на неко време. Међутим, имплозија Совјетског Савеза 1991. године га је вратила уназад.
Уследила је експанзија НАТО-а на исток, све до руских граница. Укључујући и Украјину. И веома оштра упозорења из Москве: Ако тако наставите, рат ће бити неминован... На која се Запад редовно оглушивао: "Руси само блефирају".
Западни наративи о руском блефирању
Посебно од 2000. године па надаље, када су САД тежиле реваншизму како би оживеле своју доминацију, поверење у стварност руског нуклеарног одвраћања постепено је опадало.
Ниједна западна држава се више није плашила руског нуклеарног арсенала, док су западни неоконзервативци говорили да се Русија никада неће усудити да га употреби.
Наратив о руском блефирању, о претерано опрезној и слабој Русији, постао је дубоко укорењен, примећује Крук. Данас, чак и мала Финска тражи распоређивање нуклеарног оружја на свом тлу.
Ипак, додаје он, Запад би требало да веома озбиљно схвати тезу професора Караганова, из најмање два разлога. Прво, зато што има суштину, што се дотиче психе која лежи у основи нашег доба, заједно са токсичним друштвеним контрадикцијама које је оно изнедрило. Други разлог је то што су његов рад, и многи интервјуи које је потом дао, произвели значајну промену у руском политичком и безбедносном размишљању.
"Нећемо Американце оставити на миру"
"Нећемо их оставити на миру", додао је Лариџани, "све док не прихвате своју грешку и не плате за њу."
Никада раније у историји ниједна земља није успела да нанесе толико штете америчким базама широм света, рекао је већ у првим недељама рата ирански геополитички аналитичар Мохамед Маранди, или да изазове толико разарања на територији коју Израел илегално окупира у Палестини као што је то учинио Иран.
Маранди свакако није "неписмена мула", већ професор књижевности, који предаје геополитику на Универзитету у Техерану, као што ни професор Сергеј Караганов није "политички аутсајдер" већ уважени стручњак за безбедност.
Русија је сада јој је потребна "нова политика", тврди Караганов, јер преговори са Западом уопште нису на столу, све док западна охолост и ароганција остају нетакнути. Одвраћање Запада захтева елемент стварног страха. Мора се једном заувек разбити психологија поспаног западног самозадовољства да се "Русија никада не би усудила..."
Искуства Ирана
Уосталом, украјински сукоб остаје само видљиви део леденог брега, чији је стварни узрок европска опсесија разбијањем и стратешким поразом Русије, сузбијање Кине и покушај САД и Израела да распарчају Блиски исток.
"Требало би да искористимо искуство Ирана у одбрани од агресије," напомиње Караганов.
"Техеран је погодио слабе тачке непријатеља, осетили су бол и повукли се... Европљани би требало да знају да не могу да безбедно седе у бункерима или на неким острвима. Руско Министарство одбране је недавно објавило списак европских предузећа која производе оружје за кијевски режим..."
То је корак у правом смеру.
Управо наступа прави нуклеарни поредак
Употреба нуклаерног оружја, сматра Караганов, представља, без сумње, велики грех, али одбијање да се оно употреби је неопростив и смртноносан грех, јер отвара пут ширењу и ескалацији светског рата, који је покренуо Запад. Ако се то не заустави, додаје, то ће дефинитивно довести до уништења човечанства.
Оно што Караганов предлаже јесте да се европске мете прво погоде конвенционалним оружјем, а тек ако то не успе, онда да се употреби нуклеарно оружје. Чини се мало вероватним, додаје Крук, да ће Русија толерисати наставак овог стања ствари.
Питање које је својевремено поставио Владимир Путин – која је сврха света без Русије? – остаје релевантно.
Дмитриј Трењин, недавно именован за председника Руског савета за међународне послове, написао је чланак под насловом "Стратешка стабилност сада почива на страху".
"Сада наступа прави нуклеарни поредак", закључује Трењин. Шта то значи, како ће он бити успостављен, видећемо и на то сигурно нећемо дуго чекати.