Свет
Нове тензије појачале политички спор: Како "Гугл мапе" праве забуну на граници Русије и Естоније
Вишевековне несугласице око границе две државе и даље трају, а нови проблеми настали су упркос коришћењу најсавременије технологије
Висока естонска званичница за граничну безбедност окривила је "Гугл мапе" за серију инцидената у којима су локални становници случајно прелазили границу између Естоније и Русије.
Према речима Регине Кук, начелнице граничне станице у граду Нарва, у последњих неколико месеци забележена су четири случајна преласка границе.
Она је упозорила да кршење граничног режима може довести до новчаних казни до 600 евра, као и до вишедневног задржавања.
"Ако не желите проблеме, изаберите неку другу водену површину. Наравно, не можемо људима забранити да ризикују. Са наше стране чинимо све што можемо да смањимо број прекршаја", поручила је Кук.
Естонска полиција и Гранична служба препоручиле су грађанима да не користе "Гугл мапе" и друге популарне навигационе сервисе у близини границе, већ да се ослоне на званичну апликацију "Нутимери" или специјализоване џи-пи-ес уређаје.
Граница између Естоније и Русије већ деценијама је предмет политичких спорова, који датирају још од распада Руског царства и каснијих историјских догађаја.
Естонија је ушла у састав Руске империје почетком 18. века, након што је Шведска уступила те територије после Великог северног рата од 1700. до 1721. године. После распада Руског царства током Првог светског рата, Естонија је прогласила независност, коју је бољшевичка власт признала Споразумом из Тартуа 1920. године.
Москва сматра да је улазак Естоније у СССР 1940. године поништио тај споразум, док део естонских политичара и даље оспорава тај став.
Према старом споразуму, делови данашње руске територије били су додељени Естонији. Покушај да се модерна граница дефинише 2005. године пропао је након што је Талин у текст споразума унео позивање на Споразум из Тартуа, што је Москва оценила као потенцијалну основу за будуће територијалне захтеве.
Нови споразум о граници потписан је 2014. године, али никада није ратификован. Националистичка странка ЕКРЕ је 2022. године чак предложила повлачење естонског потписа са тог документа, али иницијатива није добила подршку парламента.
Тензије дуж око 300 километара дуге границе, од које велики део пролази реком Нарвом, додатно су порасле у мају 2024. године.
Естонска Гранична служба тада је оптужила руске граничаре да су једнострано уклонили око половине од 50 плутајућих ознака које је Естонија поставила у реци.
Те ознаке се иначе сваког пролећа заједнички померају због промене речног корита, али је сарадња прекинута након погоршања односа између две земље од почетка СВО у Украјини.
Тадашња премијерка Естоније, а садашња шефица дипломатије ЕУ Каја Калас, оптужила је Русију да "уклањањем ових ознака покушава да створи страх и анксиозност у Естонији".
Live
