Јапан обједињује обавештајно-безбедносну моћ, суседи забринути

Скупштина Јапана у среду је усвојила Закон о оснивању Националног обавештајног савета. Саветом ће председавати премијерка Санае Такаичи, а чиниће га још девет чланова кабинета, укључујући главног секретара кабинета и министра спољних послова.

У Токију истичу да поменути закон не би могао да буде усвојен, да у Саветодавном дому јапанске скупштине није наишао на подршку дела опозиције која подржава политику ремилитаризације нове владе.

Подршка закону у Горњем дому у среду дошла је од владајуће Либерално-демократске партије, њеног мањег коалиционог партнера Јапанске иновационе партије, као и опозиционих странака Демократска партија за народ, Комеито и Сансеито.

Вектори историје Јапана непромењени – чак је и речник остао исти

"Савет ће централизовати тренутно фрагментисан обавештајни апарат, при чему закон предвиђа да ће секретаријат савета, Национални обавештајни биро, свеобухватно координисати обавештајне податке које прикупљају Национална полицијска агенција, Министарство спољних послова, Министарство одбране и друге организације, уз овлашћење да од њих тражи дељење информација", наводи портал "Кјодо њуз".

Као одговор на забринутост у вези са грађанским слободама, Такаичи је у уторак пред одбором горњег дома рекла да влада планира да изради средњорочни и дугорочни оквир политике за обавештајне активности, додајући да намерава да "размотри конкретне мере како би се избегло непотребно нарушавање личних података и приватности", додаје јапански портал.

Такаичи тврди да нови закон неће повећати ризике по приватност, наводећи да ће "поставити темеље јапанских обавештајних способности" и ојачати способност земље да "заштити јавну безбедност и националне интересе".

Јапанска влада би већ у јулу могла да успостави предочени систем, као и да формира стручни панел за разматрање закона о контраобавештајној делатности.

Такаичи је већ предложила да се размотри и систем регистрације агената страних влада који се баве лобирањем, као и оснивање јапанске спољне обавештајне службе. Јапански медији истичу да нови закон не садржи одредбе које би скупштини омогућиле надзор над обавештајним активностима, па питања демократске контроле остају нерешена.

Осам деценија токијског процеса: Да ли се "ресетују" кључне силе некадашњег Тројног пакта?

Док у Токију тврде да је посреди потез начињен ради централизовања прикупљања информација као одговора на "претње из иностранства" и најсложенију безбедносну ситуацију од краја Другог светског рата, суседи изражавају забринутост јер сматрају да је увођење поменутог савета у политички и безбедносни систем тек нови корак у процесу ремилитаризације Јапана.

Управо су Други светски рат и последице које је јапанска војска изазвала, остављајући иза себе десетине милиона жртава и огромно разарање, оно што суседе Јапана узбуњује у погледу обједињавања обавештајно-безбедносне моћи Токија. Тај корак је супротан досадашњем имиџу Јапана, који је проистицао из "Устава мира" усвојеног 1947. године.

Обавештајно-безбедносна моћ, која је од јуче концентрисана у рукама премијерке Такаичи, постојала је за време Другог светског рата и јапанске агресије на Кину. Тада је била концентрисана у рукама Империјалног генералштаба, односно Врховног ратног савета.

Именица "савет" непријатно се поново појављује у Јапану.

Чим је нови закон усвојен, у Пекингу су навели да је централизација обавештајних структура у Јапану била увод у војну експанзију, односно агресију на Кину и Други светски рат.

У Кини нису пропустили прилику да подсете како је управо у процесу обједињавања обавештајно-безбеднсних снага Јапана 1911. године формиран Токко (Виша специјална полиција) која је била главна полуга репресија у самом Јапану. Њене жртве били су интелектуалци и сви остали који су се супротстављали ратној политици Јапана, док је репресије у окупираним подручјима спроводила организација Кемпеитаи.