Свет
Осам деценија токијског процеса: Да ли се "ресетују" кључне силе некадашњег Тројног пакта?
На оптуженичкој клупи нашло се 28 истакнутих јапанских политичара и војних команданата, одговорних за неке од најсвирепијих ратних злочина у људској историји
Свет је осамдесету годишњицу такозваног токијског процеса дочекао у атмосфери војног "ресетовања" кључних сила тројног пакта које су изазвале Други светски рат.
Најпре је Јапан, низом агресивних изјава својих званичника и конкретних потеза, ушао у терминалну фазу промене политике за коју се веровало да је ову земљу трајно одвојила од употребе рата, а потом је Немачка, која се дуго заклањала иза клечања Вилија Бранта, објавила нову стратегију на основу које намерава да постане најмоћнија војна сила у Европи до 2039. године.
Поменута година, а то се напросто и рационално не може заобићи, означава и стоту годишњицу избијања Другог светског рата.
Поменути токијски судски процес, односно рад Међународног војног суда за Далеки исток, био је, уз нирнбершки процес, низ најважнијих повезаних суђења у послератној историји, одржан у Токију од 1946. до 1948. године.
Циљ Међународног војног суда за Далеки исток био је да утврди индивидуалну одговорност јапанског државног и војног врха за агресију, масовне злочине у којима су страдале десетине милиона људи и систематско кршење међународног хуманитарног права почињено од 1928. до 1945. године, током напада Јапана на Кину и остале азијске земље, али и на државе у Тихом океану.
Суд је формиран одлуком савезничких сила, под командом генерала Дагласа Макартура. У раду суда учествовало је једанаест држава: СССР (Русија), САД, Кина, Велика Британија, Француска, Аустралија, Канада, Индија, Холандија, Нови Зеланд и Филипини, при чему је свака држава имала по једног судију.
На оптуженичкој клупи нашло се 28 високих јапанских политичких и војних званичника, међу којима су били бивши премијер и генерал Хидеки Тоџо, бивши премијер Коки Хирота, генерали Сеиширо Итагaки, Кенџи Доихара, Акира Муто, Иване Мацуи, Шунроку Хата, дипломата Кокутани Киичиро Кита, генерал Јошиџиро Умедзу и други највиши представници војне и политичке елите.
Оптужбе против њих односиле су се на злочине против мира, ратне злочине и злочине против човечности, а оптужбама је било обухваћено планирање и вођење агресивних ратова против Кине, САД, Велике Британије и других држава, као и на систематску бруталност јапанских трупа на окупираним територијама.
Злочини су добро документовани
Током процеса, детаљно су документовани бројни злочини јапанске војске, међу којима се посебно издваја масакр у Нанђингу 1937. и 1938. године, када је јапанска војска, за неколико недеља, убила око три стотине хиљада цивила и ратних заробљеника, док се број силованих жена процењује на број од више хиљада до неколико десетина хиљада, уз масовна пљачкања и паљења града.
Поред тога, доказани су и систематски злочини над ратним заробљеницима савезничких снага, укључујући присилни рад, изгладњивање и погубљења, као и озлоглашени "маршеви смрти" попут Батаанског марша на Филипинима, у којем су хиљаде америчких и филипинских војника страдале услед исцрпљености, злостављања и егзекуција.
Трибунал је такође разматрао и употребу присилног рада цивила у Кини, Кореји и југоисточној Азији, систем репресије у окупираним подручјима, експерименте над људима и нехумано поступање према заробљеницима.
Пресуде су изречене 12. новембра 1948. године. Смртну казну вешањем добили су: Хидеки Тоџо, Коки Хирота, Сеиширо Итагaки, Кенџи Доихара, Акира Муто, Иване Мацуи и Кинмочи Саијо, док су доживотне казне затвора добили Шунроку Хата, Теиџиро Тојама, Хироши Ошима, Јошиџиро Умедзу и други високи званичници. Неколицина оптужених преминула је током суђења, док су поједини добили временске казне затвора.
У Јапану се одаје пошта неспорним ратним злочинцима
Токијски процес је посебно нагласио одговорност политичког и војног врха за системско спровођење рата агресије и за злочине који су се одвијали у више земаља истовремено. Тиме је утврђено да појединачни државни функционери могу кривично да одговарају за злочине.
Токијски процес остао је један од кључних правних и историјских преседана у документовању и санкционисању масовних ратних злочина и у успостављању међународних правних стандарда.
Упркос токијском процесу, јапански званичници деценијама посећују и дарују храм Јасукуни, у којем се негује успомена на погинуле јапанске војнике, међу којима су наведена имена неких од највећих јапанских ратних злочинаца.
Live
