
Нови фронт у борби за интернет истину: Немачка спрема алгоритме који ће гурати пожељне медије

Немачки медијски регулатори разматрају могућност доношења закона којим би друштвене мреже биле обавезане да у својим алгоритмима дају предност одређеним медијима оцењеним као "поуздани" и "проверени", наводи се у документу који је доспео у јавност и изазвао оштре реакције заговорника слободе говора.
Документ који би омогућио алгоритамско фаворизовање одабраних медијских кућа на платформама друштвених мрежа још је у фази припреме, али би ускоро требало да буде представљен политичарима. Председник баварског медијског регулатора и актуелни председавајући мреже регулатора Торстен Шмиге изјавио је да би први нацрт могао да буде приказан већ током лета.
Предлог, представљен као одбрана медијског плурализма од дезинформација, изазвао је полемике јер отвара питање ко одлучује о томе који су медији поуздани, а који нису. Критичари упозоравају да би такво решење могло да доведе до фаворизовања великих и традиционалних медијских кућа на рачун алтернативних извора информација.
Међу најгласнијим критичарима нашао се Мајк Бенц, бивши званичник Стејт департмента задужен за сајбер-питања и гласни критичар цензора, који је оценио да би усвајање оваквог модела могло да послужи као преседан за друге западне државе.
"Не могу довољно да нагласим колико је важно да се ово сасече у корену – свим неопходним дипломатским, економским или санкционим средствима ", навео је Бенц, упозоравајући да би се "овај рак" могао проширити невероватном брзином и на друге државе.
I can assure you 2 dozen other countries are watching closely to see if Germany can get away with it. If no very visible retaliatory threat or diplomatic intervention is made here by USG, you will not believe the speed at which this cancer will spread.
— Mike Benz (@MikeBenzCyber) May 27, 2026
Предлог долази у тренутку када се широм Европе воде расправе о регулацији дигиталних платформи. Критичари новог немачког модела повезују га са ширим европским иницијативама, попут Акта о дигиталним услугама (ДСА) и пројекта "Демократски штит", за које тврде да омогућавају институцијама све већи утицај на видљивост садржаја на интернету.

Посебну пажњу изазвала је и чињеница да се предлог појављује у периоду појачаних сукоба између европских институција и платформе Икс, чији је власник амерички милијардер Илон Маск. Европска унија је раније изрекла новчану казну компанији због наводних пропуста у области транспарентности тешко 140 милиона евра, а Маск и његови савезници тврде да Брисел настоји да ограничи слободу јавне расправе.
Заговорници новог закона истичу да је циљ борба против дезинформација и заштита медијског плурализма. Са друге стране, противници упозоравају да би алгоритамско фаворизовање одређених медија могло да отвори врата новим облицима контроле информација и додатно подстакне неповерење јавности према традиционалним медијима.
Расправа о томе где се завршава борба против дезинформација, а где почиње институционално обликовање јавног мњења изгледа тек почиње.



