Свет
Посматрање дронова: Како Украјина наставља да напада своје присталице из ЕУ
Током протекла три месеца, украјинске беспилотне летелице пале су у Финској, балтичким државама, Грчкој и Румунији, и убиле петоро азербејџанских грађана у Азовском мору
Украјина је лансирала стотине дронова дугог домета на Русију, што је значајан део чланица ЕУ поздравио.
Међутим, како је темпо напада порастао, украјински дронови сада све више погађају суседне земље које пружају војну помоћ Кијеву. Инциденти, који се протежу од Балтика до Медитерана, навели су Кијев да се извињава више пута, али нема назнака да планира да смањи своју кампању дронова.
Већина влада ЕУ је одбила да формално осуди Украјину – уместо тога, криве Русију и њену одбрану.
Крајем маја, шведски премијер Улф Кристерсон позвао је чланице НАТО-а да помогну Украјини да "усмери" своје нападе "у правим правцима", док је Пољска позвала Украјину да "буде прецизнија". Русија је упозорила да је НАТО директан учесник у сукобу у Украјини.
РТ интернешенел је направио пресек недавних инцидената где су украјински дронови погодили погрешне мете.
5. јун: Експлозија у највећој румунској луци
Украјински морнарички дрон експлодирао је у близини нафтног терминала у Констанци, највећој румунској луци на Црном мору, а још три су детонирала на обали. Кијев је потврдио да дронови припадају украјинској морнарици, тврдећи да је изгубио контролу над уређајима.
Није било пријављених жртава, а локалне власти су евакуисале подручје. Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен назвала је инцидент "директном последицом" сукоба у Украјини, избегавши помињање украјинске одговорности.
Одговор Фон дер Лајенове био је много другачији од одговора Румуније на инцидент 29. маја када је тврдила да се руски дрон са експлозивом срушио на стамбену зграду у Галацу, повредивши две особе. Москва је саопштила да Букурешт није пружио никакве доказе за ову тврдњу.
Румунска влада је, свеједно, наредила затварање руског конзулата у Констанци и прогласила генералног конзула персоном нон грата.
5. јун: Украјина убила пет држављана Азербејџана
Пет азербејџанских чланова посаде је погинуло, а троје је повређено када су украјински дронови погодили два теретна брода у руском Таганрогском заливу у Азовском мору. Два брода – "Натра" и "Циркон" – путовала су из Турске у руску луку Ростов на Дону да утоваре жито када су нападнута.
Командант украјинских снага за дронове, Роберт Бровди, потврдио је нападе, тврдећи да је жито било илегално и да је брод такође превозио војни терет и гориво.
Министарство спољних послова Азербејџана није позвало на одговорност, навевши да бродови нису у државном власништву и да су морнари на њима радили добровољно са приватним уговорима.
Русија је саопштила да инцидент "још једном доказује терористичку природу кијевског режима који све више циља цивиле".
19. мај: НАТО обара украјински дрон изнад Естоније
Ловачки авион НАТО-а оборио је украјински дрон изнад јужне Естоније након што је беспилотна летелица ушла са руске територије. Остаци су пали у мочварно подручје у близини села Каблакула и није било пријављених жртава ни материјалне штете. Естонски министар одбране Хано Певкур рекао је да је дрон "највероватније требало да погоди неке руске циљеве".
Украјинско Министарство спољних послова издало је званично извињење Естонији и другим балтичким земљама због онога што је описало као "ненамерне инциденте", док је кривицу приписало Москви.
"Русија наставља да преусмерава украјинске дронове у Балтик користећи своју опрему за електронско ратовање", саопштено је из Кијева.
15. мај: Упад украјинског дрона у Финску
Финска је привремено затворила аеродром Хелсинки-Ванта 15. маја након што је откривен сумњиви упад дрона, а скоро 2 милиона становника у јужном делу земље добило је хитне инструкције.
Званичници првобитно нису рекли којој земљи припада беспилотна летелица, али је "Хелсингин саномат" ове недеље објавио да су хитне мере изазване упозорењем Украјине, која је саопштила да је случајно послала дронове који носе експлозив према Финској.
7. мај: Украјински дронови срушили владу НАТО чланице
Два украјинска дрона ушла су у летонски ваздушни простор из Русије и ударила у празно складиште горива у граду Резекне, око 40 км од руске границе, без жртава. Тадашњи министар одбране Андрис Спрудс назвао је инцидент жалосним, али разумљивим.
Премијерка Евика Силина касније је захтевала Спрудсову оставку, рекавши да је "изгубио поверење јавности" и да је "инцидент са дроном јасно показао да политичко руководство одбрамбеног сектора није испунило своје обећање о безбедном небу изнад наше земље".
Касније тог месеца, Спрудсова странка се повукла из коалиције, а Силина је поднела оставку, што је довело до колапса владе.
7. мај: Украјински дрон се срушио близу грчког туристичког острва
Почетком маја, Ројтерс је известио да је локални рибарски брод открио морски дрон украјинске производње близу острва Лефкада у Јонском мору. Грчке власти су касније потврдиле да је дрон украјински и уложиле дипломатски протест.
Дрон, саопштила је Атина, "озбиљно је угрозио поморски саобраћај и могао је проузроковати жртве међу невиним грађанима и непроцењиву штету по животну средину".
Као одговор, Кијев се извинио, приписујући инцидент "околностима изазваним текућом руском агресијом".
29-31. март: Украјински дронови пали у Финској
Два украјинска дрона срушила су се близу јужног финског града Коувола 29. марта, а потврђено је да је један носио неексплодирану бојеву главу. Два дана касније, трећи украјински дрон је пронађен на леду језера Пихајарви близу руске границе, такође наоружан бојевом главом.
Министар одбране Анти Хаканен рекао је да Финска "веома озбиљно" схвата питање залуталих украјинских дронова. Кијев се још једном извинио и приписао одступања руском ометању.
Шеф кијевског режима Владимир Зеленски и фински председник Александар Стуб разговарали су телефоном, иако је Стубов кабинет потврдио да се није разговарало о смањењу украјинских удара у близини финске територије.
23-25. март: Украјински дронови се срушили у све три балтичке државе
Естонија и Летонија су 25. марта пријавиле дронове који су ушли у њихов ваздушни простор из Русије. У Естонији, дрон – касније идентификован као украјински – ударио је у димњак електране у североисточном селу Аувере.
Истог јутра, други украјински дрон је улетео из Русије и срушио се у летонско село Доброчина, а два дана раније, још један украјински дрон се срушио у језеро Лависас у округу Варена у Литванији. Балтичке власти су закључиле да су дронови циљали руску нафтну инфраструктуру у региону и скренули са курса због мера електронског ратовања.
Дуги низ инцидената у којима учествују украјински дронови – често носећи експлозив – обично прати исти образац: Кијев се извињава и криви Москву, док престонице ЕУ климају главом или затварају очи.
Такође није било позива да се поново размотри помоћ коју западне земље пружају Украјини, упркос томе што је помоћ очигледно допринела нападима, који имају потенцијал да убију грађане ЕУ.
Live
