Свет
Трка за новог генералног секретара УН: Русија за неутралног кандидата, а кога ће подржати Србија
Србија би приликом гласања, како оцењују дипломате, осим биографију кандидата, требало да узме у обзир и став земаља из које долазе кандидат по питању независности тзв. Косова
Уједињене нације од 1. јануара следеће године требало би да добију новог генералног секретара, а у трци за наследника Антонија Гутереша је пет имена. У предизборном периоду стижу поруке да следећи чиновник на овој позицији треба да се држи неутралне позиције због појединих замерки на рачун минулог рада Гутереша. А Србија би, како сматрају дипломате, требало да узме у обзир и какав став по питању независности тзв. Косова имају земље из које долазе кандидати.
Министар спољних послова Русије Сергеј Лавров истакао је у понедељак да ће Москва дати пуну подршку за генералног секретара који је неутралан, независан и посвећен Повељи УН у потпуности. Он је позицију Русије истакао приликом састанка са кандидаткињом за ту функцију, бившом чилеанском председницом Мишел Башеле.
"Не само, знате, 'право 'Косова' на самоопредељење' или 'Крим је део територије Украјине'. Ово је кључно. Морамо бити уверени да ће овог пута генерални секретар заиста бити другачији", рекао је Лавров.
Башеле се том приликом, сагласила да генерални секретар УН мора бити независан, неутралан и да се руководи искључиво Повељом УН и међународним правом.
Ко су кандидати и какве ставове заступају
У трци за десетог генералног секретара и мандат од пет година су аргентински дипломата Рафаело Гроси (65) који је на челу Међународне агенције за атомску енергију.
Гросија сматрају једним од фаворита будући да се годинама труди да одржи добре везе са свих пет сталних чланица СБ УН чија је подршка неопходна за избор.
У игри је и бивша потпредседница Костарике Ребека Гринспан (70), која се представља као реформски оријентисани мултилатериста. Кандидат је и бивша председница Чилеа и бивша висока комесарка УН за љуска права Мишел Башеле (74). Она је два пута била председница Чилеа која је такође од 2010. до 2013. године била извршна директорка организације УН Вомен, агенције која промовише права жена. Чиле је у марту повукао подршку Башеле након десничарског померања руководства земље, али је она рекла да ће наставити уз подршку Бразила и Мексика.
Ипак, Башале би могла да буде у заостатку с обзиром на то да је Чиле повукао подршку њеној кандидатури, али је она наставила кампању уз подршку Бразила и Мексика. Башеле је на мети и критика дела америчких конзервативаца па би потенцијално могло да отежа добијање гласова САД.
Бивши председник Сенегала Маки Сали, који је такође поднео кандидатуру, залаже се за реформу Савета безбедности УН и већи утицај земаља у развој, али није добио подршку Сенегала, а ни подршка кандидатури од великог броја афричких земаља није јединствена.
И последња се друштву кандидата прикључила бивша министарка спољних послова и одбране Еквадора Марија Фернанда Еспиноза (61), номинацијом од 12. маја, и уједно је и најмлађи кандидат. Залаже се да УН делују превентивно како би спречавале сукобе пре него што избију.
Иако још није познато ког кандидата би подржала Србија, дипломате указују да би при доношењу одлуке, требало узети у обзир и питање КиМ. Према информацијама Канцеларије за КиМ, Костарика и Сенегал су још 2008. године признали независност тзв. Косова, док то нису учинили Аргентина, Чиле и Еквадор.
Некадашњи амбасадор Србије при УН Бранко Бранковић указује за РТ Балкан да је ред на Латинску Америку да дâ кандидата.
"У том распореду снага, сумњам да Сенегал има шансе. Када је реч о кандидаткињама из Чилеа и Костарике, оне по мом мишљењу, имају предност због тога што су обе биле у систему УН. Мислим да би једна од њих две требало да победи. И Гросију дају мало више шансе јер је на врло важном положају", наводи Бранковић.
Како истиче, изненађен је тиме што је регионална група истурила толико предлога.
"Мислим да није добро за регионалну групу да себе шири и расипа гласове. Нагласио бих да је нормалан след да кандидат из одређене земље добије пре свега подршку земље из које долазе. Имајући у виду да је Башеле ту подршку изгубила, скоро да нема шансе јер је Чиле више не подржава", објашњава процедуру Бранковић.
Говорећи о ставу Србије, Бранковић сматра да наша земља приликом гласања треба да се руководи проценом колико је кандидат способан да одговори на захтеве који стоје пред генералним секретаром, па и по питању односа према КиМ.
"Ово је важно, јер генерални секретар покреће питања тамо где је неопходно и о КиМ, јер се, имајући у виду Резолуцију 1244 и Повељу УН и тиме бави. У сваком случају, генерални секретар би морао да буде неутралан", наводи Бранковић.
Кандидат за генералног секретара најпре, мора да задовољи критеријуме СБ УН, па онда долази пред генералну скупштину где мора да добије двотрећинску већину.
Када је реч о Гутерешевом раду, Бранковић указује да Кфор није ништа урадио за побољшање положаја Срба, а да генерални секретар тим поводом није ништа предузео.
Будући генерални секретар мора најпре да прође "рампу" у СБ УН, а онда долази на генералну скупштину где мора да обезбеди двотрећинску већину.
Live
