
Страх од америчког напуштања: ЕУ разматра развој нових, заједничких војних капацитета

Шеф одбране ЕУ Андријус Кубилијус, наводно, разматра покретање нове иницијативе за развој европских војних капацитета, подстакнут страхом да ће се Сједињене Државе повући из Европе.

Како преноси "Политико", позивајући се на изворе у Европском парламенту, владе заинтересоване за придруживање могле би добровољно да посвете део већих одбрамбених буџета које су прошле године одобриле земље НАТО-а заједничком развоју опреме за бојно поље која помаже у одржавању војних операција. Извори наводе да би ЕУ тада могла да помогне заинтересованим земљама у набавци.
САД тренутно обезбеђују већину такозваних стратешких опрема НАТО-а, које укључују војне системе командовања и контроле, свемирске обавештајне податке, сателитско извиђање и платформе за логистику бојног поља.
Кубилијус је предложио да се државе чланице договоре "да ће потрошити део свог новца за националну одбрану" да замене америчку опрему. Проценио је да би укупни трошкови тога били око 500 милијарди евра.
"Апсолутно је јасно да то нећемо моћи да финансирамо из следећег дугорочног буџета ЕУ", рекао је он.
Вашингтон је прошлог месеца својим савезницима у НАТО-у дао детаљан списак војне имовине коју више не жели да ставља на располагање алијанси. Списак укључује дронове за извиђање дугог домета и авионе-танкере KC-135.
ЕУ иницијатива, која је још увек у веома раној фази, вероватно ће наићи на препреке, укључујући опрезност престоница у вези са давањем Бриселу права гласа над набавкама, отпор САД губитку кључне продаје оружја у Европи и потребу за брзим развојем и изградњом опреме како би се "одвратила Русија".
Европски савет за спољне односе прошле недеље је саопштио да Комисија мора да покрене краткорочну кампању за набавке усмерену на испоруку ових капацитета одмах где год је то могуће, упарену са средњорочном индустријском стратегијом за развој сложенијих технологија.
"Ако развој не почне сада, Европа ће и даље бити зависна од америчких система средином 2030-их", наводи се у извештају.
Развој заједничких капацитета такође ће имати високу цену – изазов за многе европске земље које се боре са високим дугом и утицајем енергетске кризе повезане са америчко-израелским ратом у Ирану.
Институт Кил прошлог месеца је проценио да би замена америчких система командовања и контроле, сателитског извиђања, комуникационих и навигационих средстава, инфраструктуре за лансирање у свемир, ваздушног извиђања попут радара за рано упозоравање, војног софтвера у облаку и вештачке интелигенције, система за електронско ратовање и капацитета стратешког ваздушног транспорта коштала Европу најмање 200 милијарди евра и трајала деценију или више.
Други стручњаци тврде да би укупни трошкови замене америчких ненуклеарних војних капацитета на континенту износили око 1 билион долара.



