Канадска новинарка: Земљотрес у Сирији показао лицимерје и суровост Запада

Након разорних земљотреса који су 6. фебруара потресли Турску, Сирију и њихове суседне земље, оставивши више од 24.000 мртвих, Дамаск покушава да се избори са овом хуманитарном катастрофом без преседана док је и даље под бруталним западним санкцијама које су земљу бациле на колена.

Рат Запада против Сирије који је почео почетком 2011. није успео да свргне њеног изабраног председника, али године све окрутнијих санкција – а све у име "помоћи сиријском народу" – успеле су да живот учине јадним и скоро немогућим, са већином која не може да прехрани породице, а још мање да греју своје домове, пише за "РТ интернешенел" Ева Бартлет, канадска новинарка која живи и покрива зоне сукоба на Блиском истоку.

Сада, у време кризе, сиријски народ не може чак ни да добије донације или хитну подршку из иностранства. Једна особа покренула је онлајн кампању за прикупљање средстава само да би је уклонила због санкција. Унесите реч "Украјина" у поље за претрагу на "ПејПалу" или "ГоФандМи" и видећете безброј апела за слање новца у Украјину. Али за Сиријце, западне платформе као што су ове су забрањене и већ годинама, пише Бартлет.

"Бонус" на разарање које је оставио рат

Јужну Турску и северну Сирију је 6. фебруара погодио земљотрес јачине 7,8 степени Рихтерове скале, након чега је уследило стотине накнадних потреса, а затим још један земљотрес. Док су суседне земље Либан, Јордан, Ирак и друге биле погођене, највећа штета је причињена у Турској и Сирији.

Од 9. фебруара, званични број погинулих у Сирији износио је 1.347, а више од 2.300 је повређено. Скоро 300.000 Сиријаца је расељено због земљотреса. Сцене које су у почетку долазиле из Турске и Сирије биле су болне и катастрофалне, са зградама које су се рушиле пред очима људи, и гомилама рушевина са мртвима и осакаћеним заробљеним испод.

Древни град Алепо: Од Шекспира до "сиријског Стаљинграда"

У Сирији су земљотреси само додали на штету од рата. Алепо, други по величини град у земљи, склон је урушавању зграда због терористичке окупације која је трајала до 2016. Милитанти су често пролазили кроз тунеле испод зграда, у многим случајевима како би поставили експлозив и уништили их. С обзиром да се сиријско становништво већ бори да преживи пре земљотреса, сада се Алепо и приобални региони Сирије погођени земљотресима суочавају са још већим бројем смрти, повреда и расељавања, пише Бартлет.

Санкције су већ убијале Сиријце

Чак и без земљотреса, Сиријци су се борили да набаве лекове, болнице су муку мучиле да набаве или одрже у функцији неопходне машине и опрему, а становништво се у целини гушило како се економија земље урушавала, што је и био план, наводи новинарка.

Живот побеђује и под рушевинама: Призори из Турске и Сирије оставили свет без речи (ФОТО, ВИДЕО)

Западни лидери су одлучни да су једини криви за патње Сиријаца пре земљотреса били председник Башар Асад и његова влада (или "режим", како Вашингтон назива сваку непожељну страну владу коју још није срушио), чија "диктатура" је довела до грађанског рата (заправо прокси рата који предводе САД против Сирије ради свргавања поменуте владе). Санкције, наводно усмерене против "режима", по овој логици, имају за циљ да помогну и заштите општу популацију. У стварности, они убијају сиријске цивиле, навела је Бартлет.

Британска новинарка Ванеса Били описала је како сада живе многи Сиријци: "САД и њихове курдске сепаратистичке снаге окупирају сиријске ресурсе на североистоку, што укључује њихову нафту, што наравно значи да се највећи део Сирије ослања на иранску нафта за производњу било које врсте струје. Тренутно имамо у основи око два или три сата струје дневно. У већини домова широм Сирије нема грејања."

Како Били примећује, Сиријци расељени после земљотреса – осим ако не добију хитну помоћ – суочавају се са смрзавањем, "без икаквог алтернативног склоништа, без струје, без грејања", пише Бартлет. А захваљујући санкцијама, очајнички потребна хуманитарна помоћ и прикупљање средстава је тешко. Међународни теретни авиони не могу да слете у Сирију, а услуге прикупљања средстава, па чак и кредитне картице, нису доступне.

Западни душебрижници - главни узрок патње у Сирији од 2011. – не само да су истрајали у одржавању санкција; већина њих није понудила никакву значајну помоћ од земљотреса, само шупље речи.

Кинеско министарство спољних послова окривило је санкције за погоршање бедне ситуације, а такође је истакло да илегално присуство САД у Сирији и крађа сиријских ресурса такође погоршавају економску ситуацију.

"Чести (амерички) војни удари и оштре економске санкције изазвале су огромне цивилне жртве и одузеле средства за живот Сиријцима. Док разговарамо, америчке трупе настављају да заузимају главне регионе за производњу нафте у Сирији. Они су опљачкали више од 80 одсто сиријске производње нафте и прокријумчарили и спалили сиријске залихе жита. Све ово је још више погоршало хуманитарну кризу у Сирији", поручено је из Пекинга.

Пријатељ у невољи је комшија са листе санкционисаних

Све наведено је оставило Сиријце да се за помоћ углавном ослањају на пријатељске земље. Узгред, многе од тих нација и група спадају међу оне које Запад највише оцрњује.

Након земљотреса, руско Министарство одбране послало је "преко 300 припадника особља и 60 војних и специјалних возила" за спасавање и помоћ у Сирији. Руско Министарство за ванредне ситуације послало је више од 100 спасилаца у Турску и Сирију, укључујући аеромобилну болницу са 40 медицинара.

Иран је послао у Сирију авион са 45 тона медицинске, прехрамбене и санитарне помоћи и обавезао се да ће послати још.

Чак је и Либија, која је и сама у великој мери уништена другим западним пројектом промене режима, послала авион са 40 тона медицинске и хуманитарне помоћи, као и возило хитне помоћи, на међународни аеродром у Алепу.

Хезболах, либански покрет отпора, послао је конвоје хуманитарне помоћи у Сирију. Либанска војска саопштила је да ће послати припаднике свог инжењеријског пука у Сирију, да допринесу операцијама потраге и спасавања.

Ни после земљотреса на Западу ништа ново: Ко би тамо рекао "Ја сам Турска"?

Наравно, нису сви који су понудили помоћ Сирији на листи западних санкција.

Алжир је послао 115 тона помоћи у храни и санитету, шаторима и ћебадима, као и 86 специјализованих припадника цивилне заштите. Уједињени Арапски Емирати ће очигледно послати 50 милиона долара Сирији за пружање помоћи, а индијски, емиратски и јордански авиони који су превозили хуманитарну и медицинску помоћ за сиријске жртве стигли су у престоницу у среду. Чак је и Нови Зеланд обећао да ће дати 500.000 новозеландских долара "за Сиријски арапски Црвени полумесец (САРЦ) како би се задовољиле хуманитарне потребе".

У међувремену, западни медији остали су при наративу о кривици Асадове владе. "Њујорк тајмс", који је првобитно рекао да су западне санкције омеле напоре за пружање помоћи Сирији, брзо је променио причу и сада тврде да влада "чврсто контролише која помоћ може да стигне у области које држи опозиција".

Ово је, пише канадска новинарка, у складу са старом тврдњом да сиријска влада пориче помоћ цивилима у областима које су окупирали терористи, који се у већини западних медија називају "побуњеницима" и "борцима опозиције". То је нешто што смо ја и други новинари на терену више пута разоткривали, обилазећи ослобођена подручја и стално изнова слушајући да су мештани гладовали јер су терористи гомилали хуманитарну помоћ, ускраћивали је цивилима или је продавали по надуваним ценама.

Западна помоћ није за свакога

Светска здравствена организација (СЗО) је у четвртак упозорила на "секундарну катастрофу" која се прети у Сирији, указујући на "велике поремећаје" у основним животним намирницама, али не наглашавајући улогу западних санкција или присуство терориста у северозападној Сирији као узроке.

Извештаји о помоћи УН која преко Турске стиже у северну Сирију такође су игнорисали присуство терориста Ал-Каиде у поменутим областима, као и вишегодишњу подршку Турске сиријским антивладиним снагама. Такви извештаји су такође занемарили да помињу потребу за хитном помоћи у областима Сирије под контролом владе, као и напоре владе да донесе ту помоћ.

Отприлике 12 година од почетка прокси рата Запада против Сирије, континуирано порицање самих основа хитне хуманитарне помоћи Сиријцима изван подручја под контролом "побуњеника", показује колико је неистинита тврдња Запада да брине о Сиријцима. Недостатак бриге УН, СЗО и повезаних агенција за помоћ за Сиријце у Алепу, између осталих области под контролом владе, уопште није изненађујућ, с обзиром да су ова тела током година систематски умањивала ужасе које сирисјки цивили трпе од терориста.

Како се хуманитарна катастрофа наставља, такође је вредно подсетити да је током деценија Сирија примала избеглице из бројних земаља. Ипак, упркос тренутној ванредној ситуацији и страшној потреби да се укину санкције Запада, мало је вероватно да ће "добронамерни" Запад променити своју антисиријску политику како би Сиријцима омогућио да само преживе.