Руски сниматељ на југу Турске: Овде је Армагедон, личи на глобални рат

Последице разорних земљотреса у Турској и Сирији оставиле су свет без речи. Потресне слике, приче, сведочења не престају да обилазе читаву планету.

Спасиоци траже преживеле, родбина копа за својим ближњима, а новинари и сниматељи обилазе угрожена подручја, преносећи атмосферу равна апокалипси која је захватила Турску и Сирију.

Број погинулих у катастрофалном земљотресу који је у понедељак погодио Турску и Сирију премашио је 25.000, показују подаци из обе земље.

Турски председник Реџеп Тајип Ердоган рекао је да је број погинулих у његовој земљи порастао на 21.848, а да су повређене 80.104 особе, преноси Анадолија.

Гардијан наводи, позивајући се на АФП, да су у Сирији погинуле 3.553 особе.

Сада, све више се чују гласови који тврде да се помоћ Сирији испоручује на кашичицу.

На северу Сирије, већ разорен грађанским ратом, спасилачке екипе кажу да су многе зграде уништене, а да је велики број људи затрпан под рушевинама.

У овој области, милиони избеглица нашли су привремени смештај, претходно напустивши сопствене домове услед грађанског рата.

Руски сниматељ, који је кренуо пут Турске, пренео је потресну атмосферу која влада на југу ове земље, коју преносимо у целости.

"Антакија - главни град провинције Хатај. Данас сам стигао тамо. За разлику од Газијантепа, овде је Aрмагедон. Немам друге речи. То личи на последице глобалног рата, само што је земљотрес у питању.

У граду малтене нема читавих зграда. Објекти који нису срушени су накривљени, осипају се. Људи и даље живе на улици, нико не сме да уђе у затворени простор.

Војска је расподељена у граду због потенцијалних нереда. Волонтери кажу да је то због пљачкаша. Види се да у граду има доста банака и продавница са сломљеним излозима. То није последица земљотреса, већ људи који су почели да упадају и краду. Војска је наоружана.

Видео сам и камп спасилаца, који су дошли из разних земаља. Не могу ништа конкретно да кажем, али сам данас видео Британце, људе из Кореје. Кажу да има Холанђана, Мађара. Овде би требало да су и Грци. Упркос политичким тензијама, грчка екипа је ипак дошла. Видео сам и Шпанце. Јако пуно земаља се одазвало или барем предложило помоћ. И Турска није одбила ту помоћ.

Странци су дошли са многобројним турским екипама. Сви трагају за људима и успевају да нађу живе, без обзира што је прошло 5 дана. Температура испод нуле ствара додатне проблеме, али неки ватрогасци кажу да то помаже, јер због тога успевају да пронађу живе људе, иако су они јако дуго под рушевинама. Вероватно се успорава крвни ток због спољних ниских температура.

Проћи низ улицу је понекад немогуће, јер су се зграде срушиле и пута једноставно нема. Не раде само спасилачке екипе већ и тешка механизација у неким деловима града. Изгледа да тамо више нема наде. Осећај је, искрено... немам речи. Кад ово све видиш уживо, све ове зграде...

На југу Турске много Сиријаца који су бежали од рата

Овај град је до сада био занимљив туристима. Локално становништво не може да гледа на све ово без суза. Највероватније је да се град не може повратити. Изгледа да ће морати да га руше до темеља и да праве све изнова или да не праве уопште. То је већ питање за Турке. Али призор је јако тежак. И таквих градова на југу Турске има бар десет, кажу мештани. А Антакија је изгледа највише страдала. Струје нема, као и воде. Људи живе не улици, у камповима. Једини начин да се угреју су ватра и чај. То је неки мој осећај.

Могу још да додам да на југу Турске међу повређеним и погинулим има веома пуно Сиријаца који су бежали од рата из провинције Алепо, северног дела Сирије. Они су бежали у суседну Турску.

Причали су ми да су они углавном живели у тим зградама које су се срушиле. У једном стану су могле да живе две или три породице уместо једне, зато осим Турака има пуно жртава баш међу сиријским становништвом.

Људи се опраштају са неколико својих најближих који су страдали

Нико не може да преброји колико има погинулих јер нико не може да каже колико је људи живело у тим становима. Био сам на главном муслиманском гробљу у Газијантепу, тамо је огроман број људи који ту долазе да сахране своје најближе. Церемоније са учешћем имама се стално спроводе... износе сандуке, не знам да ли су дрвени али су сви офарбани у зелено или прекривени нечим зеленим. Свака церемонија (сахрана) је групна.

Износе негде седам до десет настрадалих и људи се опраштају одједном са неколико људи. После их односе у правцу гробља да их сахране, а на њихово место одмах доносе отприлике седам нових. То је као покретна трака. Једна по једна група,... веома тежак призор искрено. Људи су скрхани, сви тугују. Не знам шта може да их утеши. Озбиљна несрећа их је задесила. И Сиријце и Турке. Ова трагедија их је ујединила.

Како кажу очевици, негде на крају града су лежали лешеви. Првих неколико дана није било довољно црних пластичних кеса у које стављају преминуле. Људи су говорили да их је било пуно и они су само тако лежали на земљи. То је психолошки било веома тешко видети, а и проблематично је са хигијенске стране.

Када сам ишао улицама видео сам како су испод рушевина вадили људе - и мртве, и живе. Ево једну жену су управо спасили. Али су преминуле већ стављали у кесе. Има доста погинулих, људи баш тугују. Веома је емотивно, поготово када видите погинулу децу а родитељи су остали живи.

Када видиш својим очима - схватиш колика је трагедија

Има свачега. Првих неколико дана власти нису очекивале и нису биле спремне за тако нешто. Нико није могао брзо да доспе до тих градова због проблема на путевима. Била је оштећена железница, путеви, магистрале, велики број покварених аутомобила. Пут је заузео јако пуно времена. Поготово што је тај рејон удаљен од других. Тамо су налазили доста погинулих и стављали су тела на једном месту на отвореном, људи су све то видели. Било је тешко. Нисам био тамо, али кажу да се осећао смрад. 

Спасиоци саветују пролазницима да носе медицинске маске. Ако виде да је новинар дошао да снима такође саветују да се носи маска. Испод тих рушевина има доста погинулих. Људи кажу да то више нису десетине хиљада. Само у Хатају може да буде и 100.000 људи. И то без Сирије и других турских регија.

Сви разумеју да ће број жртава расти и то драстично. Можда буде 200.000 погинулих, тако да... треба бити спреман за најгоре. Број погинулих расте сваким даном. За сада ће се тај тренд наставити. Тешко је, јако.

Председник Ердоган је већ посетио градове али често се сусреће са критиком, углавном  од опозиције, то све утиче на предизборну кампању, јер их на пролеће очекују избори. То је велики изазов за власт које би требало да се открије зашто има толико погинулих и зашто је толико зграда било срушено. Да ли су у питању јефтини материјали, да ли су штедели за време градње...

Тренутно имају пуно проблема на свим фронтовима. Данас сам свратио до спасиоца у Антакији где имају 4 основна кампа. Рекли су ми да раде 84 стране екипе из 60 или 80 држава, укључујући Русију, Украјину, Тајланд, Индију, европске земље. Ево видим Аустријанце, Исланђане, Холанђане, то је структура УН. Овде има веома пуно посла.

Сви кажу да тако нешто нису видели 30-40 година. Потребна је дугорочна међународна сарадња. Ово ће трајати јако дуго, а не једна или две недеље. Биће ротација. Неке екипе већ одлазе па их мењају друге. Ово ће јако дуго трајати, све је јако озбиљно. То се види чим дођеш у град, у Антакију. Кад видиш све својим очима... то је трагедија.