Како Запад губи дипломатски рат, док га АСЕАН тихо добија

Када је реч о дипломатији као средству међународних односа, између праксе "светске већине" и тзв. међународне заједнице не може бити веће разлике. 

Док неке земље, упркос географској близини, нису у могућности да изнађу компромис ни о најважнијих стварима, друге – иако их деле хиљаде километара – настављају да развијају цео спектрум билатералних и мултилатералних веза, смањују међународне тензије и усвајају заједничке приступе решавању кључних светских изазова.

Разлику између ова два приступа, јасну као ноћ и дан, подвукла су два самита прошле седмице: састанак Г7 у француском Евијану и прослава 35. годишњице стратешког партнерства Русије и АСЕАН-а у Казању.

АСЕАН и нови модел интеграције: Русија све траженији партнер у мултиполарном свету

Самит последње функционалне мултилатералне платформе "колективног Запада" завршио се низом контроверзи и постао илустрација немогућности САД и њихових савезника да осмисле заједничко решење сложених проблема, пише за РТ интерншенел Александар Бобров, аутор "Руске велике стратегије" и сарадник Института за стратешка истраживања и предвиђања у Москви.

У Евијану је иначе 1962. потписан споразум о окончању рата за независност Алжира, чиме је Париз изгубио територију коју је дуго сматрао делом саме Француске на афричком континенту. По свему судећи несвесан ове историјске симболике, француски председник Емануел Макрон је као председавајући Г7 изабрао ово мирно место на југу Француске да подвуче како су остале чланице групе превазишле своје разлике са САД по питању подршке Кијеву. С тим циљем је на самит позвана и украјинска делегација.

Иако Вашингтон није искључио увођење додатних санкција Русији, медијски ефекат стављања Украјине на дневни ред самита показао се слабим, углавном због безброј протоколарних скандала око америчког председника Доналда Трампа. На самом почетку самита, приликом дочека лидера, намерно је игнорисао Владимира Зеленског као малтене незваног госта на састанку старих другова.

Потом је, током руковања са домаћинима, задржао руку француске прве даме необично дуго, што је довело до критика у француској штампи. До краја самита је Трамп изазвао још један скандал изјавом како се са италијанском премијерком Ђорђом Мелони сликао из сажаљења. Рим се до те мере увредио тиме да је министар спољних послова Италије отказао своју предстојећу посету Америци.

Мелони одговорила Трампу: Гледај своја посла и немој да ме нападаш

Ови протоколарни проблеми се можда чине тривијални, али представљају симптом општег суноврата дипломатије на Западу, која све више спречава САД и њихове европске савезнике да постигну своје циљеве у односима са другим земљама. Можда је најбоља илустрација овог тренда америчко ирански меморандум о разумевању, замишљен као корак ка коначном решењу питања иранског нуклеарног програма.

Када је громогласно најавио предстојећи споразум на свој 80. рођендан, Трамп је направио суштинску грешку у корацима: обелоданио је договор пре него што је званично постигнут и није му дао шансу да буде примењен у пракси. Када је Иран одговорио на наставак израелских удара по Либану, то је само удаљило обе стране од мировног споразума који је меморандум требало да омогући.

У дијалогу САД и Ирана недостаје управо онај елемент који је кључ сваког дугорочног решења: стварно међусобно разумевање.

Ова неспособност комуникације није само карактеристика америчке дипломатије, већ и њених европских савезника. Док Велика Британија пролази кроз кризу која би могла да доведе до оставке премијера Кира Стармера, ЕУ расправља о способности своје шефице дипломатије и не може да се договори ко би могао да буде специјални изасланик за разговоре са Русијом.

Каја Калас, високи комесар ЕУ за спољну политику, већ је позната по недипломатским односима са Кремљом а сада је успела да се замери и Тел Авиву. Израелски министар спољних послова Гидеон Сар прекинуо је све контакте с њом након што је објављено да је упоредила Израел са режимом апартхејда у Јужној Африци. По наводима неких медија, то је била кап која је у многим европским престоницама прелила чашу. Сада Француска, Немачка и још неке земље разматрају смену Калас и реформе у дипломатској служби ЕУ.

Гидеон Сар: Израел бојкотује Кају Калас док не повуче "крвну клевету"

Проблем ЕУ није толико неспособност Каје Калас, колико немогућност да се пронађе одговарајући кандидат за преговоре са Москвом. И Калас и финског председника Александра Стуба дисквалификује њихова оштра антируска реторика. Ни бивша немачка канцеларка Ангела Меркел не долази у обзир, после признања да су споразуми из Минска били куповина времена за наоружавање Украјине. 

Руски председник Владимир Путин додатно је подстакао ову "буру у чаши воде" предлогом да Брисел пошаље бившег немачког канцелара Герхарда Шредера, али свакако некога кога Кремљ сматра прихватљивим.

АСЕАН као алтернатива

У поређењу са овом дипломатском олујом на Колективном западу, развој пријатељских односа "глобалне већине" делује још импресивније. Док се ЕУ рекламирала као најуспешнији светски пример регионалне интеграције, Асоцијација земаља југоисточне Азије (АСЕАН) ју је тихо засенила.

За разлику од ЕУ, АСЕАН не захтева од чланица да пренесу овлашћења наднационалним институцијама, тј. неизабраним политичарима попут Каје Калас, већ је изградила чисто међудржавни оквир, који се током протеклих 50 и више година показао као изузетно успешан. Са 11 чланица, овај блок је постао чвориште трговине и економске активности за Азију и Тихоокеански регион. 

Први дан самита Русија–АСЕАН: Путин дочекао шефове делегација 11 земаља

Капиталистички Сингапур, социјалистички Вијетнам, многољудни Филипини, мали Брунеј, аграрна Камбоџа и индустријска Малезија свој успех кудикамо дугују мрежи спољних партнерстава које је успоставио АСЕАН. Међу њима су сви центри глобалне економије: САД, Кина, ЕУ, Јапан, Индија, Аустралија, итд.

Русија заузима важно место у овој мрежи, па је 35. годишњица успостављања односа са АСЕАН-ом послужила за прославу у Казању 18. јуна. Нема бољег места за промоцију концепта Велике Евроазије – пројекта повезивања Евроазијског економског савеза, Шангајске организације за сарадњу и АСЕАН-а – од главног града Татарстана, познатог по гостопримству и суживоту различитих народа, култура и религија.

Упркос географској удаљености Русије од главних индустријских ланаца АСЕАН-а, Москва је постала важан стратешки партнер блока кроз велике енергетске, пољопривредне, саобраћајне и инфраструктурне пројекте. Отуд толики интерес лидера земаља АСЕАН-а да одрже и билатералне разговоре са руским председником.

Већ сада је могуће казати да односи Русије и АСЕАН-а улазе у нову фазу, упркос неповољној географији и притиску санкција.

Кључ изградње овог вишеслојног система односа је управо дипломатија, односно способност проналажења компромиса између држава другачијих по величини, историјском искуству, друштвеном уређењу, култури и религији.

Један од најбољих примера је случај Источног Тимора, који је приступио АСЕАН-у 2025. године. Ова мала острвска земља је дуго била колонија Португала, а потом под окупацијом Индонезије, да би тек 2002. добила независност. Морала је да гради своје институције од нуле. Међутим, опрезном и вештом спољном политиком која није провоцирала много већег суседа, Источни Тимор је успео да постигне импресиван економски раст од скоро пет одсто годишње.

Ако то може да оствари мала земља са ограниченим ресурсима, какав ли је тек потенцијал земаља "глобалне већине", које полако преузимају водећу улогу у светској дипломатији?