
Руте жели да Европљани воде америчке ратове

Европске чланице НАТО-а требало би да преузму већу одговорност за безбедност на Блиском истоку, поручио је генерални секретар НАТО-а Марк Руте. Он је такође бранио америчко-израелски рат против Ирана и оценио да би европске чланице требало да мање троше на социјалне програме, а више на војску.
Руте је ове изјаве дао у уторак на догађају Чикашког савета за глобална питања у Ајови, након што је упитан да изнесе аргументе у прилог НАТО-у пред Американцима, односно да објасни шта они добијају од тога.
Он је Блиски исток описао као "европско двориште", а не "двориште Сједињених Држава", тврдећи да је рат Вашингтона против Техерана био неопходан, али да су Сједињене Државе морале да га покрену јер "Европљани, на неки начин, нису имали довољно капацитета да то сами ураде".

"У будућности, оно што добијате од снажнијег НАТО-а јесте да Европљани могу сами да се брину о свом дворишту", рекао је Руте.
Америчко-израелски рат против Ирана, покренут крајем фебруара, изазвао је велике несугласице унутар НАТО-а, пошто је неколико европских чланица одбило да подржи Вашингтонову ратоборну политику. Шпанија је одбила да дозволи америчким ратним авионима да користе њене базе, што је изазвало гнев америчког председника Доналда Трампа. Немачка и Велика Британија описале су сукоб као "не наш рат", али нису осудиле Сједињене Државе и Израел.
Трамп је од тада више пута оптуживао европске савезнике да не испуњавају своје обавезе према НАТО-у и тврдио да "НАТО није био ту када нам је био потребан". У априлу је амерички министар одбране Пит Хегсет рекао да је будућност НАТО-а неизвесна и да Вашингтон тренутно не може поново да потврди своју посвећеност колективној одбрани.
Руте је у уторак такође тврдио да је расподела терета унутар НАТО-а неправедна, јер европске чланице много троше "на пензије и социјалну заштиту", док Вашингтон мора да издваја више средстава за наоружање, али би "такође желео да троши више на све те друге узвишене, предивне ствари, али не може, јер мора толико да троши на одбрану".
Он је повећање циља НАТО-а за издвајања за одбрану са два одсто на пет одсто БДП-а описао као "елемент правичности" и део процеса "изједначавања".
Руте је такође понудио да помогне у "заштити Сједињених Држава од претњи Русије" и Кине, као и да спречи да Арктик "постане милитаризован од стране Руса и Кинеза".
Руски министар спољних послова Сергеј Лавров изјавио је прошлог месеца да је Москва првенствено заинтересована за "очување Арктика као подручја мира и сарадње" и оптужио НАТО да "гура регион ка милитаризацији". Његове изјаве уследиле су након што је председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен раније ове године предложила да се повећана војна потрошња ЕУ искористи за набавку "опреме спремне за употребу на Арктику".




