Свет
"Брегзит" – деценију касније: Обећани економски бум, изневерена очекивања Британаца или носталгија
Данас око 57 одсто Британаца каже да је брегзит био грешка, и упркос поштовању које се у Британији традиционално приписује "вољи народа", политичари су све спремнији да разговарају о томе да ли би одлука једног дана требало да се поново размотри
Одлуку о изласку из Европске уније 24. јуна 2016. године донело је 51,9 британских бирача. А та вест, како подсећа колумнисткиња Галина Дудина за РТ, није се читала само на интернету, већ и на улицама људи у Бриселу.
Испред кафића и око канцеларија где су се званичници ЕУ окупљали на ручку, људи су у стању неверице разговарали.
Данас, деценију касније око 57 одсто Британаца каже да је брегзит био грешка, и упркос поштовању које се у Британији традиционално приписује "вољи народа", политичари су све спремнији да разговарају о томе да ли би одлука једног дана требало да се поново размотри.
Филип Рајкрофт, високи државни службеник који је надгледао припреме за Брегзит унутар Велике Британије, недавно је тврдио да "Брегзит није завршен" и "никада неће бити завршен". По његовом мишљењу, британска политичка класа би сада требало да има искрен разговор не само о ближим односима са Бриселом, већ и о могућем повратку у Унију.
На први поглед, ово звучи разумно јер, десет година касније, брегзит није донео обећани економски бум. Фунта није порасла, а Канцеларија за буџетску одговорност процењује да ће, дугорочно гледано, британска економија бити око четири одсто мања него што би била унутар ЕУ. Неки економисти процењују губитак БДП-а по глави становника на шест до осам одсто.
Ни Британија није избегла зависност од остатка Европе. ЕУ остаје њен највећи трговински партнер, са око 41 одсто британског извоза и скоро половином увоза, док је за британске компаније брегзит донео више папирологије и неизвесности.
Ипак, нова прича о поновном уједињењу није баш трезвено стратешко преиспитивање каквим се представља. Она такође припада широј носталгији која је захватила друштвене медије почетком ове године, када су корисници у многим земљама почели да објављују старе фотографије и успомене под слоганом "вратите ми 2016. годину".
Они који сада сањају о повратку у 2016. годину и у ЕУ, требало би да се сете како је заправо изгледало чланство Британије. Од придруживања Европској економској заједници 1973. године, Британија је деценијама градила посебан статус за себе, и док је била у клубу, никада није била баш као остали. Задржала је фунту, остала је ван Шенгена, обезбедила повраћај новца на своје буџетске доприносе и преговарала о изузећима у осетљивим областима.
Мало је разлога мислити да би Брисел сада поново понудио Лондону исти пакет. Повратак Британије би морао да прихвати далеко мање удобан однос, са економском зависношћу од континента, миграционим притисцима, чвршћим усклађивањем са правилима ЕУ и растућим одбрамбеним обавезама.
Овде јавно мњење постаје компликованије јер, док многи Британци могу фаворизовати ближе везе, или чак поновно придруживање у теорији, само 36 одсто подржава повратак без старих изузећа. Другим речима, желе изгубљену стабилност чланства у ЕУ, али не нужно и обавезе које би сада дошле са тим.
Британија би такође могла да открије да се њено место у европском реду променило, а нови захтев би ризиковао да заврши иза Албаније, Босне и Херцеговине, Украјине и Молдавије. Бивша империјална сила која је некада преговарала о повластицама и изузецима, могла би се вратити као само још један подносилац захтева, оцењује Дудина.
И брегзит и тренутно жаљење због изласка из блока су стога више емотивни него рационални. Није случајно што је најчешћа метафора за то развод, а многи људи из искуства знају да недостатак бившег партнера не значи увек да је помирење могуће или мудро.
Live
