Да комшији цркне клима: Врућина убија, али расхладни уређаји у Европи и даље омражени

Док се Европа суочава са рекордним топлотним таласима, расправа о клима-уређајима постаје једно од кључних политичких и друштвених питања. Континент који је деценијама климатизацију сматрао непотребним луксузом сада се суочава са све већим бројем дана са температурама изнад 40 степени, али отпор њиховој масовној употреби не јењава.

А случај 32-годишњег Луке Фунара из Париза постао је симбол тог сукоба. Младић, који болује од ретке генетске болести, користи инвалидска колица и респиратор, већ две године води судски спор са комшијама које му не дозвољавају да угради клима-уређај у дворишту зграде у четврти Маре. Тврде да би уређај био превише бучан.

"Када је превише вруће, особе са инвалидитетом дехидрирају, а дисање постаје отежано", објашњава Фунаро, чији клима-уређај већ две године стоји неотпакован у стану.

За њих је то нормално: Клима уређај у ЕК укључен само на спрату Фон дер Лајен

Европљани су традиционално зазирали од клима-уређаја, сматрајући их бучним, енергетски неефикасним и штетним за историјски изглед градова. Власти у многим државама веровале су да би њихова масовна употреба угрозила амбиције Европе да предводи борбу против климатских промена.

Међутим, реалност се мења. Европа је континент који се најбрже загрева на свету, а просечна температура већ је око 2,5 степена Целзијуса виша него у прединдустријском периоду. Током последњег топлотног таласа у Паризу температура је прешла 40 степени, што се од почетка мерења догодило тек неколико пута.

Последице су видљиве широм континента. Хиљаде школа у западној Европи затворене су због врућине, железнички саобраћај је био поремећен, фабрике су смањивале производњу, а здравствени системи нашли су се под великим притиском. Економисти холандске банке ИНГ оценили су да их је оваква ситуација подсетила на затварања током пандемије.

У Француској је питање климатизације постало и политичка тема. Лидерка Националног фронта Марин Ле Пен затражила је велики национални план за уградњу клима-уређаја, оцењујући да је неприхватљиво да бебе у породилиштима, болесни и старији грађани трпе екстремне врућине због идеолошког противљења климатизацији.

Насупрот томе, градске власти Париза упозоравају да клима-уређаји повећавају потрошњу енергије и додатно загревају градове јер избацују топао ваздух на улице. Због тога се предност даје садњи дрвећа, бољој изолацији зграда, природној вентилацији и другим пасивним методама расхлађивања.

Топлотни талас односи животе у Европи: Више од 1.000 мртвих за недељу дана у Француској

Међутим, Међувладин панел УН за климатске промене у својим анализама наводи да су клима-уређаји најефикасније средство заштите од екстремних топлотних таласа, док мере попут вентилације, сенчења или озелењавања имају ограничен ефекат када врућине трају данима.

Разлике међу европским државама су велике. Клима-уређаје има око 56 одсто домаћинстава у Италији, око 25 одсто у Француској и свега пет одсто у Великој Британији. Управо због тога научници сматрају да европски топлотни таласи односе знатно више живота него у Сједињеним Америчким Државама.

Истовремено, у многим европским градовима постављање клима-уређаја захтева сагласност свих станара, а локалне власти могу да забране њихову уградњу уколико нарушавају изглед историјских фасада или производе буку изнад дозвољеног нивоа.

Спор Луке Фунара показује колико је тај сукоб постао конкретан. За њега клима није питање комфора, већ могућности да нормално дише током летњих врућина. Ипак, због противљења комшија и дуготрајне правне битке, уређај који би могао да му олакша живот постао је споменик комшијске пакости.